Svi mi, u svojoj mašti, katkad vidimo svakojake slike u slučajnim formacijama oblaka, ili mrlja... Ali, pokušajmo da dođemo do sličnih slika u glavi čoveka praistorije... Duh lovca iz kamenog doba, sigurno je bio opsednut mislima o krupnoj divljači od koje je zavisio njegov opstanak, a često je i sretao takve životinje, koje je i prikazao mnoštvom slika i gravura na zidovima pećina o kojima smo pričali u prethodnom članku. Razmišljam, kakvo je značenje pridavao svom otkriću?
Možda je, najpre, prosto pojačavao obrise takvih slika komadima ugljena iz vatre, kako bi i drugi videli ono što je otkrio. Čoveku pada na um da su pojedinci, koji su pokazivali naročite sposobnosti za otkrivanje takvih slika, dobijali status „umetnika-čarobnjaka” i da su možda bili oslobađani opasnosti stvarnog lova, kako bi usavršavali svoja likovna dela. Izvanredan primer njihovog stvaralačkog procesa, jesu “Vilendorfska Venera”, kao i njoj slična “Naga žena”, iz pećine La Madeleine kod Pennea, jedan od retkih primeraka ljudske figure u paleolitskoj umetnosti.

foto: NCSSM

Postoji mnogo dokaza koji ukazuju da je cela površina ove figure nekada bila obojena crvenim okerom i analize pokazuju da je cela figura prvobitno bila crvena. Zabeleženo je da je „Naga žena“ bila prekrivena debelim slojem crvenog okera kada je pronađena 1908. godine, međutim, čini se da je preveliko čišćenje uklonilo veći deo tog pokrivača. Mala ženska figura, nošena od strane grupe Gravetijanaca, najverovatnije je imala religijsku funkciju, a poznato je da je crvena boja često predstavljala svetu boju, tj. boju krvi, kao i da je korišćena u ritualima sahranjivanja.
(Mnoge figurine bile su sakrivene u prebivalištima, od kojih su neke bile zakopane u manjim jamama. Čini se sasvim mogućim da su nomadski lovci kamenog doba nosili ove male i samim tim prenosive “idole” sa sobom, kako su se kretali iz naselja u naselje.) Skulptura „Nage žene“ urađena je u kamenu, visine je oko 11 cm, datira iz perioda oko 15.000-10.000 g.p.n.e. Noge i trup su isklesani iz prirodnih grebena stene i stiče se utisak da se oblici neprimetno rađaju iz kamena. Desna ruka je jedva vidljiva, a glava kao da je potpuno izostavljena. Možemo samo da nagađamo kakav je ritual bio vezan za ovaj lik... Da li je ona simbolizovala ljudsku plodnost, ili je to bila neka, nama nejasna životinjska plodnost, ili ženski simbol rađanja?! U podunavskim zemljama, već u ranom neolitu, izrađuju se ženske glinene figurice, koje očito ponovo poprimaju likovnu zamisao paleolitskih statueta. Razlika je ipak uočljiva, jer one već poprimaju ženski oblik, sa oštrim obeležjima malih grudi i naglašenim bokovima. Dok kod paleolitskih ljudi, glava figure nije, ili je retko ukrašena - ovde je glava već stilizovana i tu se već radi o božanstvu majke.

Foto: Gorenjski muzej

Mnogo je pretpostavki vezanih za pojam idola u praistorijskoj revoluciji. Često nije jasno, kako su ti, nama prikazani ljudi, uopšte mogli da naprave tako lepe i stilizovane figure. Sve ide u prilog tome, da su praistorijski ljudi izuzetno poštovali život...
Možda i mnogo više nego mi!
Pišući ovaj tekst, ostavila sam sebi prostora da razmišljam o tome koliko su ljudi praistorije bili naklonjeni zajednici, i koliko su poštovali rađanje i opstanak. Veoma snažan i inspirativan trenutak za mene...

Miroslava Barbierri