Politika je dečija pesma

Da li ste se nekad zapitali šta stoji iza najnevinijih dečijih pesmica?  Imaju li one dublje sociološko, političko značenje? Pogledajte recimo ovu dečiju razbrajalicu:

Pu, okoš, mokoš, prdne kokoš, pita Paja, koliko tebi treba jaja?

Šta to znači?

Pod jedan: razbrajalice su ostale iz pradavne prošlosti. Mokoša je slovenska boginja plodnosti, zaštitnica ženskog principa. Ako tražite hranu – obratite se Mokoši. Ono pu tera zle demone. Koka će dati jaja a za to treba prizvati Mokošu. Igramo se ali, istovremeno, prizivamo jedno božanstvo. Ili ga se klonimo, kao u pesmicama o Hromom Dabi, u stvari strašnom Dažbogu. Ili ona tripozna pesmica Pošla koka na pazar. Folklorni esid- trip i pravi roud muvi: koka već u samom startu razgovara s grmom (wtf?!) o koji želi da tare uprljanu nogicu. Grm je higijenski svestan i odbija. Kazna sledi – koka dovlači kozu da obrsti grm pa ova odbija. Koka potom dovlači vuka da slisti kozu itd.

No,neke pesme odomaćene u narodu, imaju i svoju queer problematiku. Svojevremeno je jedan moj kolega dramaturg tvrdio da u staroj kafanskoj Ide Mile lajkovačkom prugom postoji autentičan srpski Brokeback Mountain moment:

Ide Mile, gori mu cigara, on poznaje svojega drugara

Cigareta je, zna se, postkoitalna a ova, na prvi pogled, notorna glupost “on poznaje svojega drugara” nije tu samo zbog rime. Poznaje ga više no što inače poznajete svoje prijatelje. Intimno, u biblijskom smislu te reči.

Avaj, da ne bih sad cedio ovu temu kao Marko Kraljević vodu iz suve drenovine  preći ću ponovo na dečije, ovaj put savremene pesmice. Marko je,samo da napomenem, bio prvi rasista i edipovac srpske narodne poezije. Tako je u pesmi Marko Kraljević i kći kralja arapskoga ubio Arapku Đevojku (koja ga je izbavila iz zatočeništva i provela noć s njim) jer mu se sabajle mučno učinilo što je ona crna a bijeli joj zubi. Što mu nije bilo mučno kad joj je, kad je bilo noći po ponoći, pokazivao svoju topuzinu? Zgodna jeste, seksi jeste ali, kako će s njom pred staramajku? Em tamna em druge vere. Bolje bi mu bilo da je na kraju pesme dobio mito od turskog cara i otišao da se nalije vina kao što mu i priliči. Mada bi bilo logičnije da je rasekao cara od učkura do grla bijeloga ili otišao da podigne ustanak…Ah, da, smetnuh s uma. Bio je turski vazal. Uvek to zaboravim.

Prisećam se pesmice koja mi je uši punila dok sam bio dječarac. To je songDragana Lakovića i Kolibrija o magarcu koji njače na sav glas. Ali  da li je samo o tome?

Da li si gladan komšija

Ili su te tukli?

Da li su te grdili

I za uši vukli?

Jednom rečju, da nisi ti, bajo, neki opozicionar, disident takoreći pa si pao u nemilost? O onom bumbaru koji se zakleo u cvet i u med da će na livadi da napravi red (čitaj diktaturu) i da ne govorimo. Uvek se naježim kad pomislim na Nikolu Koja koji u Mehanizmu deklamuje tu pesmu i pritom čini najgore opačine. Setimo se Danila Harmsa koji je, između ostalog, bio i pisac za decu. U njegovim stihovima, gle čuda, svako malobi se pojavio čika koji, misteriozno, nestane. I to baš u vreme Staljinovih čistki. Posebno mesto zaslužuje moja omiljena SFRJ pesmica: Pozdravite moga tatu. Da, tog tatu, tamo iza sedam gora (Beograđani redovno zaglavljivali zapizdine kao što je garnizon u Debru na granici s Albanijom) na talasima plavog mora (verovatno ga je jedvavideo: brdska pešadija, Lastovo).Poenta pesme je: u armiju poslali smo tate… a posle naravno da se vrate. Recite to deci čije su roditelje pokupili vojni pozivari između 1991. i 1999. godine.  Talasa plavog mora nije bilou Miloševićevoj Srbiji ali je bilo granatiranjaDubrovnika i sravnjivanje Vukovara sa zemljom. Vikend-ratovanja u BiH. Od strane vojnika JNA. Tata iz pomenute pesme.

I, na samom kraju, pesma koja je meni najpolitičkija dečija pesmica jer je:

a)     najviše obrađivana pesma od strane naših komičara i satiričara

b)     sadrži besmrtnu frazu koja oličava suštinu VD -  Večite Direktive svih naših partija: “videli ga drugovi pa za njim i oni”

Ćihućihućihuhu! A na ulicu će već neko istrčati, sav zadihan, ko lokomotiva!

Aleksandar Novaković