Rukopis - otisak duše

O nama, našem karakteru, sklonostima govori mnogo stvari, počevši od načina na koji se budimo, preko omiljenih boja, garderobe, mirisa, ukusa... To je opšte poznato i zato se o tome priča, to je polje koje se istražuje i niko ne osporava rezultate tih istraživanja, za razliku od rukopisa koji je, kao i sve navedeno, odraz nesvesnih struktura ličnosti, odnosno grafologije ili grafoanalize kao veštine.

Vezu između rukopisa i crta ličnosti naslutili su još u antičkoj Grčkoj, veliki mislioci kao što je Aristotel, a kasnije su tu činjenicu koristili Bine, Frojd i ostali. Iako se ne može svrstati u egzaktne nauke, već u veštine, ipak se danas koristi u psihologiji, a primenjuje se i u policijskim istragama, iako se o tome ne priča.

Šta je potrebno za grafološku analizu? Uzorak rukopisa, naravno. To može biti bilo šta: poruka, dnevnik, pismo čak i spisak namirnica kad idemo u kupovinu, jedino je važno da to bude nešto što je osoba pisala bez znanja da će se to jednog dana tumačiti. Idealno je kad je tekst pisan na običnom belom papiru, bez linija ili kvadrata, ali to se radi prilikom grafološkog diktata. Polazi se od toga da je čist, beli papir naš život, a rukopis ili crtež koji na njemu ostavljamo ono što smo mi. Detalji koji ukazuju na naš odnos prema životu su, pored ispisanog sadržaja, margine. Gledaju se sve četiri strane-leva, desna, gornja i donja.

Drugi važan element jeste čitljivost rukopisa. Što je rukopis čitljiviji, to je komunikativnost osobe veća. U obzir se uzimaju i oni faktori koji utiču na formiranje rukopisa, kao što je recimo motorika, koja može biti i oštećena.

Bazalna linija je ona zamišljena linija po kojoj pišemo, a simbolički, predstavlja način na koji koračamo kroz život, pa može biti prava, zakrivljena, može da vuče na gore, na dole... U ovm slučaju, važna je harmonija onoga što je napisano, jer linija može biti uzlazna i da pokazuje ličnost koja tako hoda kroz život, ali ako postoje elementi koji se kreću na dole, reč je o tzv. lažnoj uzlaznoj liniji i ukazuju na osobu koja se lako zagreje za neku ideju, a da li i na koji način stigne do cilja, zavisi od toga gde se linija spušta.

Zone pisanja simbolizuju Id, Ego i Superego. Pa, obratite pažnju kako neko  iše slova f, j, z, g, y i sva ostala koja imaju produžetke. Donja zona je Id, srednja je Ego, a gornja, treća zona, je Super ego. Potpisi su dobar primer za ovo.

Iskošenost pisanja je važna jer pokazuje kakvi su naši stavovi prema životu, na koju stranu smo okrenuti. Nije teško pogodite da rukopis okrenut u levo, ukazuje na osbu sklonu povlačenju u prošlost, pa shodno tome, rukopis okrenut u desno, pokazuje osobu okrenutu budućnosti, dok strogo vertikalna slova govore da je osoba uzdržana, hladna, nesigurna.

Pritisak pri pisanju otkriva snagu psihičkog doživljaja vezanog za situaciju o kojoj se piše, ali ukazuje i na autoritarnost ličnosti, životnu energiju, ali je pri tumačenju važno gledati da li je ujednačen ili ne, a ako jeste, u kojim zonama je izražen.

Ovo su samo neki od mnoštva elemenata koje grafolozi koriste, činjenice iznete generalno gledano. Između crnog i belog, postoji mnogo nijansi i svaka od njih je važna u procesu formiranja ličnosti.

Meni je grafologija zanimljiva materija, jer se oslanja na znanja još nekih nauka, a kako god to nekima apsurdno zvučalo, bavi se čovekom, jer je rukopis otisak duše.