Zločin i kazna

Zločin kao pojava uvek je fascinirao ljude i izazivao različite reakcije, od kojih je prva strah. Umetnike je podsticao da stvaraju dela  gde je zločin u centru pažnje, naučnike da ga proučavaju, zakonodavce da ga sankcionišu…

(maska sramote)

Od nastanka čoveka pa do danas, postojala su ponašanja koja su se smatrala neprihvatljivim, jer su remetila ustaljeni poredak i principe na kojima određena grupa funkcioniše. Šta se smatralo neprihvatljivim, zavisi od istorijske epohe, od stepena razvoja društvene svesti.

(maska sramote)

U svakom slučaju, za takva ponašanja postojalao je, a postoji i danas, nešto što se zove sankcija ili kazna, koja nužno prati svaki akt kojim se određeno ponašanje kvalifikuje kao kriminalno. Kakva će kazna biti, opet zavisi od istorijske epohe, a između zločina i kazne, postoje dokazi koji su, kao i prethodne dve stavke, povezani sa određenim periodom.

(strugač kože)

Šta će se smatrati dokazom, na koji način će se izvoditi, koji će dokaz biti protiv učinioca a koji će mu ići u prilog, utvrđuje se u postupku pred sudom. I tu se vraćam na priču o povezanosti sa istorijskom epohom.

(prstolomac) 

U Rovinju je, 2012. moja prijateljica bila na zložbi. Veoma neobičnoj, jer ne znam kako bih je drugačije nazvala, a održavala se u Zavičajnom muzeju. Naime, bila je to izložba srednjovekovnih sprava za mučenje, koja pokazuje koliko ljudski mozak može daleko da ide i koliko je to, zaista, bio mračni period ljudske istorije.

(sekira) 

Sa druge strane, u literaturi se može naći  bezbroj činjenica koje govore o različitim Zakonima, gde je nama najpoznatiji Dušanov iz 1349. sastavljen na temelju Savinog Zakonopravila. Toliko hvaljen od strane stručnjaka kao savršeno pravedan, kao Zakon koji obezbeđuje nezavisnost sudstva, daću sebi za pravo da, kao laik, kažem da nije ni izbliza toliko pravedan koliko se priča, baš u pogledu kažnjavanja, jer je vlastela bila u povlašćenom položaju.

(šiljak)

A dokazi? Vrlo jednostavno su se izvodili, jer je nekad bilo dovoljno samo da neko nekoga “potkaže”. Preteča poligrafa je pirinač koji se optuženom stavljao u usta, pa kad ga izvade, ako je mokar, znači da osoba nije  kriva, a ako jeste, kazna je neizbežna. Radi se o tome da kad smo uplašeni, pljuvačka se slabije luči ili se ne luči uopšte, a smatralo se da se čovek uplaši samo ako je kriv.

(stolica za ispitivanje) 

Slike nisu nimalo prijatne, ali teraju na razmišljanje, kao i tema koju sam započela. Zločinom se bavi kriminologija kao nauka, ali mi  treba da se bavimo njime kao ljudi, da se borimo da se neke stvari ne svode na to da je određeno ponašanje ljudsko pravo, izbor pojedinca  i da nas se, kao takvo, ne tiče. Taj pojedinac je deo ovog društva za koje se borimo da bude bolje.

(zapušivač usta)