Kultura

Do sledećeg sajma sledi - čitanje u toku.

Jezik je živa kategorija koja se menja, to znamo odavno. Opstaje u svakom slučaju, izmenjen ili ne, ali ovo je vek u kom promene dolaze brže i nismo uvek u stanju da pratimo njihov tempo i da im se prilagodimo.

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Svet je oduvek bio i uvek će biti uskraćen za gomilu zanatlija, jer je neko u nekom trenutku svog života pomislio da može da se bavi pisanjem.

Tako ćemo doći, a hvala Bogu, mnogi od nas to neće doživeti, do najnovije ere, ere majmunsko-nacrtano-precrtanih cirkusanata, s prošlim nazivom ljudi. Prošlo svršeno glagolsko vreme.

Preko TV programa se jasno oseća to, neko ustaljeno i teško ukratko opisivo neprijateljstvo svih i svega onoga što se pojavljuje na ekranu, prema čovečanstvu i ljudskom napretku. Bezbednije je TV shvatati kao neku vrstu neprijateljskog oruđa i oružja za pustošenje ljudske duše.

Možda je najbolje bilo otići, bilo gde, ali kako kad je pisac upućen na svoj jezik, a borac za demokratiju i socijalnu pravdu na borbu za dobrobit sopstvenog naroda?

Pre nego što otvorite usta, uključite mozak. – Patrick Ellis

“Svaka pesma koja je nastala, prihvatana je sa oduševljenjem i vrlo brzo postajala “narodna”, što znači da nije zaštićena autorskim pravima i da on nije imao pravo na nadoknadu od korišćenja svog dela.”

Pages