Ljubav (poezija)

Reči su suvišne -

kada guše tišinu

koja govori sve.

Od tvojih gležnjeva i listova

preko butina do kukova, nalazi se sav put

koji zaista vredi preći u životu.

Sve ostalo je samo stranputica

i nepotrebno bauljanje;

Bekstvo od čoveka u sebi;

Bekstvo u čopor po imenu ljudi;

Bekstvo u galamu i masu koja krije smrt.

U tvom stomaku video sam carstvo i vaseljenu,

konačno odredište svoje svrhe -

i šansu da u nekom biću u nastajanju

postanem interval u večitom trajanju;

Da postanem epoha sa ciljem i sa iskupljenjem.

Ne želim da budem

ni svetski putnik

ni vođa čopora

ni ovan predvodnik.

Jedini put koji me stvarno zanima -

je put do tvojih kukova,

s tim da ja želim da odem i dalje -

sve do tvog lica -

do krajnje tačke tvoje blagosti.

Kada tu budem stigao,

shvatiću da su nebo i zvezde samo iluzija i mit,

obična laž kojom se sirotinja mami

da sa kopljem u rukama juriša na vetar i na maglu.

Shvatiću da se sav potreban i stvaran kosmos

nalazi jedino u tvojim očima.

Ljubav.

Sve drugo je toliko prokleto

sebično i malo,

da postaje ništa.

Zagrizi vazuh,

ponekad tako miriše na med

i na življenje dostojno čoveka.

Daj mi ruku,

da zajedno kao dva prkosnika vremena i prolaznosti

ostavimo trag vredniji od večnosti;

Da utisnemo žig na koži zveri

koju zovu civilizacija.

Zagrizi vazduh...

Za svrhu našu,

na radost njegovu,

u slavu onoga što se život zove.

Ljubav.