LOVE & SHARE

Poslednji dan za dva velika dešavanja u Srbiji je ujedno i jedina (ili možda i nije) zajednička odrednica. Naime istog dana se završavaju ,,Sabor trubača" u Guči i ,,Love Fest" u Vrnjačkoj Banji.

O dešavanjima u Guči smo redovno obavešteni na većini elektronskih ( plus onih štampanih) medija, a po pravilu i obavezno na onim sa ,,nacionalnom frekvencijom". Obavešteni smo u ,,sitna creva" o satnici, raznim izvođačima (slavnim i onim drugim), mnogobrojnim VIP gostima izmešanim sa običnim fanovima hiperkomercionalizovanog kiča, buke koja se samoproklamuje da je tradicionalna muzika (uz izuzetak i poštovanje takmičara) i nacionalnih gastronomskih tradicionalnih splačina koje se samoproklamuju da su... Hrana.

Ono što se inače zove vaćarenje pijanih i bahatih, sada se u Guči samoproklamuje u gostoprimstvo. Ono što se inače smatra nedoličnim ponašanjem, nedostatkom elementarnog vaspitanja ili higijene tamo se samoproklamuje u autentičnu atmosferu. Kada se na sve to doda obilje klerofašističkih simbola u vidu suvenira i aksesoara, samoproklamuje se nacionalno biće Srbije.

Dešavanja vezana za ,,najveće ostrvo ljubavi" u Vrnjačkoj Banji ni izbliza nisu toliko zastupljena u medijima, iako je u pitanju najveći festival elektronske muzike u Evropi. Tu su naši domaći, nacionalni izvođači procentualno tek malo zastupljeniji od velikih internacionalnih zvezda. Nema VIP-ovaca srećom, ni svećom da ih tražiš, jer nije u pitanju ruralno-opanački događaj. A obični fanovi su pripadnici svih zamislivih kategorija ljubitelja elektronskog zvuka. Neki bi i to nazvali bukom, ali je u stvari (ne samoproklamovani) proizvod evolucije u muzici i njen spoj sa savremenim tehnologijama.

Posetioci svakako tu ne dolaze radi hrane, ali to nije razlog da je jedino dostupno internacionalno đubre (hot-dog, pasta, hamburger...) samoproklamovano da je jestivo. I to je jedino primećeno samoproklamovanje.

Zastupljenije je piće, a tu je prisutnost internacionalnih brendova preovlađujuća. Svakako je sve ,,Made in Serbia". Šta ćemo... Pokupovali nas veliki i moćni. Sistem samoposluživanja, plaća se žetonima, tzv ,,tokenima", a vaćarenje se vrši pažljivo smišljenim cenama... Kusur dobijaš u preostalim žetonima za koje ne možeš kupiti ništa. Sa druge strane, posetioci udruživanjem preostalih tokena sebi mogu priuštiti željeno... Spontano ,,love&share".

I ovde se mogu videti primeri ne baš savršenog vaspitanja i ne baš adekvatne higijene, doduše veoma retko. Nema agresije, bahaćenja... Odlična atmosfera ne mora da se samoproklamuje, ona vlada.

Još kada potpuno izostanu bilo kakvi simboli političke ili religijske pripadnosti, samoproklamovanje autentičnog-nacionalnog je na nivou apsurda.

Svako od nas gaji u sebi ono izvorno, nacionalno i prema tome i formira svoje afinitete. Ako su ti afiniteti podržani od strane države i medija ne znači uvek da je to znak pravog izbora, znak nacionalnog bića Srbije. Bolji izbor bi ukinuo potrebu seoskog vašara da se samoproklamuje u ogledalo nacije.

A samo odsustvo samoproklamiranja festivala ljubavi govori o kvalitetu i moralo bi biti signal odgovornima da je to nešto što zavređuje makar bolju promociju.

Korist bi bila mnogostruka.

Nenad Marinković