Baltički tigrovi (pisma iz Estonije)

Samozvane ili uz nečije dovitljivo kumovanje, Estonija, Latvija i Litvanija poznate su pod imenom baltički tigrovi. Tri susedne zemlje koje su se sopstvenim snagama i  istrajnošću, kao tigrovi, borile i izborile za oslobođenje od komunističkog zagrljaja sovjetske imperije. Skok iz dugogodišnje tame prema svetlećim uzorima zapada takođe podseća na nezadrživ osvajački pohod pomenute životinje. Stoga, pored „harizmatičnih“ Estonaca, ne bi bilo zgoreg pomenuti i komšijske tigrove, tek da ne naoštre zube zbog zapostavljanja.

Latvija se ugnezdila između Estonije i Litvanije. Nepregledne šume, brojna jezera, reka Daugava i naravno Baltik. I opuštena varijanta estonskog doživljaja. Drveće i rastinje divlje se pružaju na sve strane, bez ikakvog reda, bez komande. Ukoliko se desi da vetar obori stablo, ono će na istom mestu sačekati i naredna pokoljenja. Opušteno. Riga je glavni grad, prijatno haotičan i prilično bučan, ulice razrovane, pune rupa i nebrige gradskih vlasti, ali i osećaja da to nikome ne smeta. Naprotiv, svi se dobro snalaze, automobili veselo poskakuju po kraterima na asfaltu. U kafejnicama uvek fali još jedna stolica ali taj nedostatak ne utiče na zadovoljstvo sa kojim se ispija najukusnija kafa na Baltiku. Domaće stanovništvo, vazda ljubazno i nasmejano, predstavlja poseban ukras svoga grada.

Riga ima srednjovekovno starogradsko utvrđenje, mnoštvo katedrala, spomenika, muzeja, uređenih parkova. Svaka kapija, kamen u kaldrmi, ožiljak na stoletnom stablu, segmenti su bogate istorije. Jedan od njih odnosi se na anegdotu vezanu za staro cehovsko udruženje neoženjenih trgovaca, brodovlasnika i bogatih stranaca. Zgrada u kojoj je bilo sedište ovih moćnika i u kojoj se nalazila najveća zbirka srebrnih predmeta na svetu, nosi naziv Kuća crnoglavih. Prilikom prijema u udruženje crnoglaglavih, svaki budući član podvrgavan je proverama porekla imovine. Desilo se da izvesni trgovac, zbog nepoštenog sticanja bogatstva, nije primljen u članstvo.Kako bi se osvetio, nedaleko odatle sgradio je sebi kuću i na krov postavio figuru mačke čija je zadnjica okrenuta upravo prema sedištu udruženja. E sad, da li zbog ove priče ili zbog ljubavi koju Latvijci gaje prema njima, mačkesu jedan od simbolaovog lepog grada.

Na južnu zamišljenu granicu Latvije naslanja se treći baltički tigar - Litvanija. Kroz glavni grad Viljnus protiču dve reke od kojih jedna i po svom toku i po nazivu podseća na južnobanatsku Neru. Neris krivuda po obodima grada koji i po lošem vremenu vrvi i ključa od gužve, od užurbanosti i neusiljene jurnjave. I sve to lepo upakovano u mnogo zelenila i cvetnih površina koje nenametljivo ističu tragove daleke prošlosti.

Novija istorija ispisana je na drugoj obali Nerisa. Umetnička republika Užupis osnovana je na mestu nekadašnjeg jevrejskog kvarta. Možda po ugledu na Monmartr ili Kristijaniju, ali zanimljiva je ideja da se na jednom mestu pruži šansa svakom umetničkom pokušaju. Slikari, vajari, pisci, tvorci raznih instalacija žive i rade u pravoj pravcatoj republici koja ima svoju granicu, svoju valutu, svoje četiri zastave ( za svako godišnje doba po jedna), sopstvenu vojsku od dvanaest ljudi i naravno, najvažniji pravno-politički dokument jedne države-ustav. Ustav Užupisa sadrži četrdeset jednu odredbu. Jedna kaže da svaki čovek ima pravo da bude lenj, druga da svaki pas ima pravo da bude pas, treći da svako ima pravo na smrt ali ona nije obavezna itd. Nezavisnost Republike slavi se 1.aprila i tako postaje jasno da je u pitanju ozbiljna šala, uključujući i preporuku o ponašanju na ulicama: svaki stranac mora se od srca smejati, igrati, šašaviti i blesaviti jer tako izražava poštovanje prema žiteljima Užupisa.

Na povratku iz Litvanije, „jug“ i vedrina poprimaju sve ozbiljniju notu koja u Estoniji prelazi u „čvrsto“ agregatno stanje, pretpostavljam, svojstveno jednom pravom tigru.