Barbara (pisma iz Estonije)

Muzika je posebno značajan segment nacionalnog i kulturnog identiteta Estonije. Nezvanično, svaki treći Estonac virtuozno svira, peva ili komponuje. Dešavanja na muzičkoj sceni gotovo da su svakodnevna. Repertoari su prebogati, muzički događaji se organizuju kako u koncertnim salama, tako i na otvorenim pozornicama, kao i u svakom prostoru koji može biti oplemenjen notama, a zainteresovanih je uvek više nego slobodnih mesta. Posebno je zanimljiva svaka prigoda kamerne muzike upriličenau kakvoj katedrali. Dok se uokolo razležu note, na tavanici crkvenog broda odigrava se projekcija pokretnih slika. Laseri, 3-de efekti i animacijau službi su stvaranja neponovljivog doživljaja. Posetioci prate koncert ležeći na ligeštulima opremljenim dušecima i krznenim prekrivačima. Jedinstveno iskustvo.

Jedna od mnogobrojnih legendi sa ovih prostora poslužila je kao inspiracija za značajno delo estonske klasične muzike. Priča je smeštena u mračni šesnaesti vek. Daleko na severu, u zamku Porkuni, živela je velika porodica barona fon Tizenhauzena.Lagodan i bezbrižan život naglo je prekinut baronovom iznenadnom smrću koja je tugom zavila jedanaestoro nejači. Briguo njima preuzela je baronova sestra Ana. Stroga i pravična, vaspitavala je i podizala buduće plemiće.

Kada je Barbara, jedna od baronovih ćerki, stasala i ušla u dvadesetu godinu, zagledala se u mladog Franca, gostujućeg pisca na dvoru Porkuni. U početku je sa njim razmenjivalasamo  poglede i osmehe, onda su se „slučajno“ susretali, a zatim i zavoleli. Dugo su skrivali zabranjenu ljubav, a kada su se osmelili da je obelodane, naišli su na oštro negodovanje i osudu porodice jer mladić nije bio plemićkog porekla. Barbara i Franc su zato isplanirali bekstvo sa dvora i upustili se u neizvesnu avanturu. Estonska zimaim nije bila naklonjena. Mraz, mećava i duboki smetovi otežavali su im i usporavali kretanje. Barbarina braća su ubrzo sustigla nesrećne ljubavnike. Mladića su grubo proterali sa poseda a devojku su, prema tadašnjim zakonima, izveli pred porodični sud. Barbari je sledovala surova kazna – smrt davljenjem u obližnjem jezeru Porkuni. Barbarinoj braći pripala je uloga nemilosrdnih egzekutora. Strpali su je u dzak, napunili ga kamenjem i bacili u ledenu vodu. Tako je zauvek potopljena jedna ljubav i jedna mladost.

U sećanje na nesrećno vreme i tragičnu sudbinu, estonski kompozitor Eduard Tubin legendu je pretočio u operu i nazvao je Barbara fon Tizenhauzen. I dok se prepunim koncertnim dvoranama razležu dirljivi akordi, Barbarin duh tumara oko jezera Porkuni, provlači se kroz pramenove guste magle, traga za izgubljenom ljubavlju.