Beč - 3
Foto: 
Ramón Durán

Beč - 3

...Lepotu gotike možete da upoznate preko crkve Sv. Stefana. Izgrađena je 1137. godine i izdržala tursku opsadu i Napoleonova osvajanja, ali je u II svetskom ratu izgorela gotovo do temelja. Obnovljena je i njen zvonik visok 136 metara, jedan od najviših u Evropi, su mesto koje morate da vidite. Broj od 3 miliona turista godišnje ilustruje njen značaj.

Čuveni Ring možete da obiđete turističkim autobusima, i da iz njih pogledate zgrade opere, gradske skupštine,  univerziteta. Većinu ovih arhitektonskih bisera možete da obiđete i iznutra, naravno uz kupljenu kartu. Na trgu ispred gradske skupštine se održava Božićni sajam koji privlači mnogobrojne turiste. Na njemu možete da probate i nešto od bečkih specijaliteta (uglavnom slatkih). A ako želite potpuni ukus Beča, onda u nekom od mnogobrojnih restorana morate da probate nadaleko čuvenu bečku šniclu. Savršeno tanke, prilično velike i neodoljive. Ali, to nije sve. Da bi doživljaj bio potpun posle glavnog jela ide i desert, a u ovom gradu je to Zaher torta. Kulinarska istorija je puna iznenadnih, slučajnih otkrića pa je tako nastala i ova torta. Kada je austrijski ministar spoljnih poslova Meternih jednom prilikom želeo da impresionira svoje goste zahtevao je posebnu poslasticu. Ali, avaj, kako to često biva glavni kuvar se razboleo te je u priču uskočio učenik za kojeg su mislili da nije dorastao zadatku. Maslac, jaja, brašno, čokolada i pekmez u savšenoj kombinaciji postali su desert carskog Beča i cele monarhije. Kao uspomenu na veštog šegrta sačuvano je njegovo ime – Zaher. I posle svega bi vam prijala kafa. Ostavili su je Turci, gotovo kao uspomenu na svoje bezuspešne pokušaje da osvoje grad. Bečlije su je prihvatile i stvorili svojevrsni kulturni brand. U gradu postoji nekoliko odličnih kafana koje su postale deo kulture grada. Jake, sa šlagom i čokoladom, obradovaće vaša nepca.

Ne vraćajte se kući ako sa sobom niste poneli barem nekoliko Mozart kugli, neverovatanog ukusa koji će možda i one koji ne vole klasičnu muziku preko stomaka ipak dovesti do nje. Jer, Beč je Mocartov grad. Rođen u Salcburgu, sam Mocart je govorio da je pronašao svoj dom u Beču. Ali ne samo on već i cela škola klasičara: Hajdn, Betoven, kasnije Šubert, Štraus i mnogih drugi. U gradu su sačuvane kuće u kojima su živeli i stvarali, a spomenici koji su im posvećeni su mesta poklonjenja ljubitelja klasične muzike. A govoriti o muzici a ne spomenuti valcer je u ovom gradu nedopustivo. Kompozicije oca i sina Štraus vas uvek vraćaju u vreme balova, održavanih tik uz lepi, plavi Dunav. A za Novu godinu u Zlatnoj dvorani Bečkog muzičkog društva možete da uživate u izvođenju njihovih dela ( mada je do skupih karata gotovo nemoguće doći). Izvodi ih Bečka filharmonija, jedna od najboljih na svetu. Grad je poznat po isto toliko dobrom dečijem horu – Horu bečkih dečaka.

Postoje gradovi i ljudi u njima kojih se rado sećate. Ako tada na trenutak osetite i jak miris kafe ili ukus čokoladnih bombona ispunjenih simfonijom jednog Mocarta onda ste sasvim sigurno bili u Beču. I vratićete mu se, jer vas je ovaj grad opčinio harmonijom. Potpuni sklad, od jednostavnih svakodnevnih stvari do savšene jednostavnosti Mozartove muzike. Onaj koji osetite svakim zalogajem Zaher torte, poneti muzikom valcera. Njegova svetla nisu slabija od onih koja obasjavaju Pariz, niti je mlađi od večnog Rima,  a uz to je i carski. Beč.

-kraj-

Nebojša Stefanović

Komentari

Komentari