Bele noći (pisma iz Estonije)

Neobičan fenomen koji u Estoniji počinje 16.maja i traje do 28.jula. U tom periodu, kada sunce samo na par sati nestaje iza horizonta, dani su dugi, a noći svetle kao razblaženi suton. Najduži dan traje 18 sati i 40 minuta.

Prvo iskustvo susreta sa „belim noćima“ došlo je posle prvog doživljavanja preduge, hladne i isto tako mračne zime, kada sam, iskreno, izgubila nadu da će se ona ikada završiti. Svetlost je nastupila pobednički, osvojila ulice, stanove, smrznute i utrnute udove. Izmamila je osmehe, vedrinu, povratila veru mislima koje su uveliko stajale pred vratima rezignacije. Spas i blaženstvo. U vazduhu je počelo varničiti novim elanom i idejama, energijom koja se nije mogla potrošiti ni do prvih jutarnjih sati. A tada je trebalo prileći, možda i spavati. Ali kako usniti noćni san usred bela dana?

U Estoniju sam se doselila usred zime, ledene i neverovatno vetrovite. Bele noći koje su potom usledile i koje su donele beskrajno mnogo svetlosti i topline, shvatila sam kao Božiji dar. Svetlost je zagospodarila gradom i mojim stanom i nemilosrdno oterala san sa moga jastuka. U besanom mamurluku setila sam se jedne trivije vezane za uređenje stana u koji sam se uselila. Naime, na prozorima je, po mom standardu, bilo viška zavesa. Na samo okno prianjala je platnena roletna, zatim nekakva viseća „markizeta“, da bi sve to bilo prekriveno draperijom koja mi je samo u pozorištu izazivala ushićenje. Kako nije bilo ni trunčice nade za razvijanje simpatija među nama, poskidala sam ih, nagurala u džakove i likujući odnela u podrum. Kratkotrajno likovanje. Posle nekoliko besanih noći, bila sam prinuđena da vratim draperije na kukice iznad prozora. Nužda standard menja.

I tako, dok traje privikavanje (koje može i da potraje), neiskusni i razmaženi doseljenici prave od stanova pećine, zamračuju sobe, stavljaju naočare za spavanje, prevrću se po svojim krevetima i u svaki novi dan ulaze sa podočnjacima kao sa putnim torbama.Za to vreme, Estonci mirno spavaju, nikakvi svetlosni fenomeni ne mogu da pokvare njihov miran san.

Baltička obala je 20. juna bila ispunjena do poslednjeg mesta. Na najvećoj prirodnoj pozornici Estonije dešavao se spektakl nesvakidašnje lepote - zalazak sunca. Vatromet boja kojim je u božanskoj tišini ispraćen najduži dan u godini i ujedno dočekan prvi dan leta.

Jaanipaev (sv. Dzon ili sv. Jovan) veliki je letnji praznik koji objedinjuje tri značajna događaja za Estoniju – ispraćaj najdužeg dana, doček leta i nacionalni praznik Pobede nad Nemcima (1919.g).