Cica maca (priče iz Estonije)

U Talinu je 19. juna obeležen Dan crnih mačaka. Zabavan i poseban dan posvećen podizanju svesti o ovim često nepravedno stigmatizovanim životinjama. Svrha proslave upravo je razbijanje mitova i sujeverja vezanog za crne mačke. Udruženja za zaštitu životinja širom sveta donela su odluku da se Dan mačaka proslavlja 17.novembra, međutim, svaka zemlja obeležava ovaj dan različitog datuma, što ne izaziva nikakve sporne momente. Najvažniji zadatak je iskorenjivanje srednjovekovnog neznanja, predrasuda i mitova zbog kojih su nedužne životinje stekle nezasluženu reputaciju zloslutnih i zlih duhova i masovno spaljivane na lomačama.

Demoni ili cica mace?

Sujeverje o crnim mačkama kao donosiocima nesreće i smrti potiče iz antičke Grčke. Prema jednom od mitova, boginja Zemlje Hera želela je da spreči rođenje Herkula, vanbračnog sina njenog muža Zevsa i princeze Alkmene. Alkmenin sluga je osujetio njene planove i ona ga je, iz osvete, pretvorila u crnu mačku i poslala da služi bogu smrti i veštičarenja.

Ni srednjovekovna Evropa se nije mogla pohvaliti naprednijim shvatanjima. Ubijanje crnih mačaka dovelo je do naglog množenja pacova, što je, ne presudno, ali znatno doprinelo širenju kuge i tragičnoj cifri žrtava koja se do 1352.g. popela na 25 miliona.

Od tada je prošlo mnogo vremena. Čovek je ušao u savremeno doba u kome se najmanje očekuju praznoverice. Ipak, često čujemo negodovanje ako crna mačka nekome pređe put, pa se mučenik vraća tri koraka unazad, ne bi li oterao lošu sreću. Ljudi i dalje izbegavaju da ih gledaju u oči zbog nekakvog uroka. Plaše se da se o njih očešu da im ne prenesu negativnu energiju i loše vibracije. I još gomile momenata koje nisu u stanju racionalno da objasne.

A za sve vreme anatemisanja i surovog kažnjavanja nedužnih životinja, u drugim krajevima sveta, kroz vreme, crna mačka je bila poštovano stvorenje. U starom Egiptu boginja Baset prikazana je kao crna mačka a bila je zaštitnica žene i doma. Mornari su verovali da crno mače na brodu stišava vetar i donosi mirno more. Žene ribara takođe su gajile crne mačke verujući da će im njihovo prisustvo obezbediti povratak muževa sa dugih plovidbi. U Škotskoj, crna mačka koja sedi na tremu, znak je bogatstva i prosperiteta.

Estonija je od postanja vezivana za mitološka bića lošeg raspoloženja koja je trebalo nečim odobrovoljiti. Jedan od dva najpoznatija su starac iz jezera za koga se veruje da se i danas pojavljuje sa namerom da potopi grad, ako se u njemu ništa ne gradi. Ali kada ga uplašeni ribar ubedi da izgradnja Talina još nije gotova, da su kranovi na sve strane, starac se umiren vraća u vodene dubine. Drugi po zločestosti je čudovište iz bunara koje je danas zabetonirano i zanimljiva je turistička atrakcija. Veruje se da su mu na žrtvu prinošene crne mačke jer je zbog gladi noću stravično urlao i sejao strah usnulim gradom.

Danas je crna mačka duhovni iscelitelj i zaštitnik estonskog doma. Uživa poseban status i visoko je cenjena. U novijoj estonskoj tradiciji mačke se smatraju simbolom sreće i blagostanja. Njihova prisutnost u kući često se povezuje sa dobrim zdravljem, prosperitetom i zaštitom od zlih sila. Ova pozitivna percepcija crnih mačaka u Estoniji odražava se i u visokoj stopi njihove zastupljenosti u kućama. Često zauzimaju istaknuto mesto u narodnoj umetnosti i kulturi. Njihov imidž se koristi na raznim festivalima, u umetničkim delima i rukotvorinama, gde se prikazuju kao elegantna i misteriozna bića koja nose pozitivnu energiju. Osvežavajuća perspektiva različitih stavova prema istim simbolima. Dan crnih mačaka služi kao prilika da se slavi jedinstvenost, lepota crnokrznašica prodornih očiju, kao i promovisanje i podsticaj za njihovo udomljavanje.

Autor Olgica Marinković