Dekorativna religija (pisma iz Estonije)

Bogata istorija i brojni osvajači ostavili su, moglo bi se reći, trajni pečat u religiji Estonije. Najpre, dugotrajan i veliki uticaj imali su germanski pagani. Zatim su Šveđani nastupili sa zabranom svake religije, ruski osvajači doneli su pravoslavlje koje je potom ugušeno velikom ateizacijom društva pod sovjetskom okupacijom. Verovatno su ovo razlozi zbog kojih Estonci slove za najmanje religiozan narod u Evropi. Neki statističar uspeo je da na ovim prostorima napabirči nekakvih trideset procenata vernika. Najzastupljeniji su katolici, zatim pravoslavci, pripadnici judaizma, i naravno, bigotisti. Najveći procenat odlazi na jednu posebnu vrstu neopaganske religije, a odnosi se na 60 % estonske populacije koja bezuslovno veruje da drveće ima dušu.

Koliko je ova tvrdnja tačna, pokazuje sledeća priča.

Radnja je smeštena na gradski parking. Zaleđeno jutro, purnjaju auspusi na kolima, ljudi prave prtine u snegu. Radni dan je, automobili polako klize prema gradu. Jedan nesrećnik nikako ne može da pokrene svoju mašinu. Ukopava se sve dublje, glasno negoduje, telefonira, traži pomoć, očigledno kasni. Okreće se po parkinguna čijem obodu rastu mlade smreke. Uzima nekakvu polugu iz gepeka, odvaljuje par grančica, postavlja ih ispod točkova i uz buku motora, konačno odlazi.

Ali, avaj!

Na prozoru obližnje zgrade pomeraju se zavese. Dvanaestogodišnji dečak izviruje i snima telefonom dešavanja na parkingu, a zatim pokazuje majci svoj amaterski pokušaj. Majka se oduševi i poželi da sa nekim podeli ushićenje. Odnese kratkometražni film žiriju u policijsku stanicu. Zauzvrat, dobija tapšanje po ramenu namenjeno uzornim građanima, a glavni glumac, “drvoseča” sa parkinga, umesto Oskara, kao utešnu nagradu, tromesečno “izvođenje klasične muzike na klaviru poznate estonske ustanove zatvorenog tipa”.

I pored svega, crkveni tornjevi paraju nebo nad Estonijom. Najbrojnije crkve podignute su u Talinu, a neke datiraju iz dalekog 13.veka. Najviša je Olafova crkva, luteranska bogomolja, sa nekada najvišim tornjem u Evropi. Toranj je bio orijentir pridošlicama i jedinstven pomorski putokaz. Osim zadivljenih pogleda, privlačio je i gromove čiju je zlovolju crkva ispaštala čak osam puta. Kao i Olafova, tako i sve druge crkve, odolevaju vekovima, šepure se svojim izgledom i uglavnom su koncipirane kao muzeji sa skupocenim postavkama. Hladni kameni zidovi trezori su daleke istorije. Božanska tišina pruža jedinstveni mir.

Crkva Aleksandra Nevskog najlepša je i najveća pravoslavna bogomolja u Estonji. Podignuta je 1900.godine u vreme Ruskog carstva, a svrha njenog postojanja bila je verska i politička dominacija nad estonskim narodom. Arhitektonsko remek-delo raskošne fasade koja podseća na veliki kolač ukrašen šlagom, bogatog enterijera gde se o praznicima skupljaju ruski vernici. Iz unutrašnjosti odjekuje pojanje crkvenog hora, omamljuje miris tamjana i plamena sa voštanica. Po urbanoj legendi, temelji crkve pokrivaju nadgrobnu ploču džina Kalevipoega, tvorca Talina, na kojoj je stajala poruka  “Proklet bio onaj koji se usudi da ometa moj mir!”

O tome da li je i koga stiglo prokletstvo, još uvek ne postoje pisani tragovi.