Kad se zapuca na Solunskom frontu...

Eto nas!

Započela bih kao u prethodnoj priči. Svi na jednom mestu, a nadam se i u pravom trenutku – mada, često čujem da u takvim trenucima često dođu „zadnja“ vremena. Tada slušam priče o ekonomskoj krizi, al’ pravo da vam kažem za mene su to španska sela, jer jedva znam da zbrojim dva i dva, mislim, hoću da kažem da sam lakša na peru nego na računaljci.

Ali, kada smo već kod računaljke, čula sam da će moderni matematičari izmisliti nekakvu spartansku računaljku. Biće da su se brokeri sa svetskih berza zabrinuli u vezi ogoljenog grčkog duga prema EU.

Pozeleneće od muke, zar ne?

Mada, ja i nisam previše kompetentna da pričam o tome jer se ne razumem puno u ekonomiju, ali zato bih vam kao veliki prijatelj Grčke predstavila Eladu na laički način. U stvari ispričala bih vam jednu vrlo poučnu anegdotu, radi preventive, ako se budete našli u situaciji koja može biti vrlo nezgodna kada krenete u Grčku.

Anegdota ima puno sa svakog putovanja, ali ako čujete priču o sebi:

„Jao, pusti ga. On je dužan k’o Grčka“, znajte da ste se ukopali duboko pod zelenom travom doma svog.

Međutim, godine čine čudo...

Solun je, kao što rekoh, po veličini drugi grčki grad - ali to ne znači da u njemu žive drugorazredni Grci. Taman posla – pa oni su deo velike istorije!

Znate i sami da se proboj Solunskog fronta desio skoro pre jednog veka i da smo svi bili na istoj strani boreći se protiv Centralnih sila. Neću vas zamarati sa istorijskim činjenicama, ali samo hoću da naglasim da su svi, ti, Solunci živeli po devet banki, pa i više. Neverovatno, ali istinito.

Tako je i Solunom do skoro vladao Kosta Zaharopulu. On je bio učesnik I Sv. rata i živeo je ravno jedan vek - iliti u prevodu živa legenda!

Kada je proslavljao svoj jubilarni rodjendan, pripremili su mu zabavu sa velikom tortom od 100-tinu svećica. Mada, upravnici hotela su se bunili toj zamisli da neko tako star duva svećice - ne zbog duvanja već zbog broja svećica. Plašili su se da ih ne zapali.

Ali, šta ćeš... I tako je u hotelu polako proticala proslava po redu - zna se, meze, čorba, pečenje, salata i na kraju torta. A, onda je došao red da slavljenik poduva svećice, zamisli želju za dug život i iseče tortu gostima.

Međutim kao iz vedra neba desilo se nešto nepredviđeno. Deda Koste nigde nije bilo! Svi su ga tražili levo-desno, a od dede ni traga ni glasa. Stari je patio od senilnosti, pa su se brinuli da se negde nije izgubio.

„Pusti ga, vratiće se on“, povikao je iz mase Milutin Jovanović zvani Jovča, koji je sa Kostom zajedno bio u oslobodilačkoj vojsci ’918. Na to njegovo izrečeno pusti, svi u glas su počeli da se smeju. Pola sale je bilo u pripitom stanju od Jovčine domaće rakije, a druga polovina je već zaboravila na Kostino postojanje i uopšte na razlog zbog čega su došli na svečanost.

A Kosta, kud’ li se denuo?

Naslovnica sutrašnjih dnevnih novina „Kalimera“ bila je „osveštana“ dedinom slikom ispod koje su bile šokantne vesti. Vest je glasila ovako:

„Kosta Zaharopulu, solunski borac juče je u hotelu „Hyatt“ proslavio svoj jubilarni 100-ti rodjendan. Tom skupu je prisustvovalo više od 150 zvanica. Svečani doček su, pored mnogobrojne familije i prijatelja, uveličali i funkcioneri iz samog državnog vrha. Gospodin Kosta je juče postao i počasni gradjanin grada Soluna i u to ime dodeljeno mu je priznanje, kao i državna penzija i podignuta bista. Ceremonija bi prošla po protokolu da K. Zaharopulu nije nestao iz hotela. Par sati, nakon prijave u policiji, naš foto-reporter ga je uslikao na uskim ulicama grada Soluna. Gospodin Kosta sigurno nije bio svestan kada doj je cepao umrlice po banderama. Kako nismo mogli da dodjemo lično do g-dina. Zaharopulu, najbliži članovi porodice su nas uputili kod njegovog najboljeg prijatelja iz Srbije, g-dina Milutina Jovanovića da nam obrazloži ovaj nemili incident. Njegov odgovor na ovo pitanje glasio je: „Pusti ga! Star čovek!“, rekao je glasno na čistom srpskom.“

Na komentar g-dina Jovanovića pobunili su se čelnici gej populacije slobodne Grčke i najavili tužbu protiv lica M.J. i ovog lista.

Naravučenije:

1. Nikad se ne raspravljaj sa čovekom koji cepa umrlice;

2. Dok ste god na teritoriji Grčke i u konverzaciji sa nekim (na srpskom jeziku), izraz „pusti ga“, zamenite izrazom „ostavi ga“, jer u suprotnom biste mogli da načinite grešku preteću da ugrozi međuljudske odnose na međunarodnom nivou.

PITANJE: Zašto?

ODGOVOR: „pusti“ na grčkom jeziku označava izraz za pripadnika gay populacije.

Ana Berbakov