Kako prevazići strah od smrti (pisma iz Estonije)

Tradicionalno paljenje vatri na severu tesno je povezano sa verovanjem da se na lomačama spaljuju zli duhovi, pročišćava ovozemaljski život i osvetljava put lepšoj budućnosti. Iz pepela sagorelih lomača rađaju se nova, zdrava priroda i zdrav život. Ovom ritualu neizostavno prisustvuju šamani. Razapinju šatore, prave čarobne napitke, izgovaraju nerazumljive mantre i sve je obavijeno misterijom koja, sa pucketavim iskricama vatre, treperi na tamnom svodu iznad grada.

Anu Pahka, zvana Anubis, najpopularnija je estonska šamanka. Osnove veštičarenja prenela joj je veštica Lesoja, sama je izučavala mudrost Indijanaca, pruočavala mistično lečenje i belu magiju. Rođena je na severu Estonije, u kraju koji je oduvek bio zainteresovan za misticizam. Nakon majčine smrti i susreta sa njenim duhom, dobila je posebne vizije koje su rezultirale snažnim impulsom za istraživanjem i upoznavanjem misterija života i sveta nevidljivih oku običnog posmatrača. Majka je tri sina, vlasnik fakultetske diplome i dvadesetak godina staža u uniformi oficira estonske vojske. Anu ima šamanistički pogled, nesvakidašnju odeću, šarenu kosu i šamanski štap. Poseduje nevladinu organizaciju Anubis veštice preko koje, uz vrlo „pristupačnu“ cenu od 65 evra, mladim ljudima prenosi saznanja o prirodi.  Svašta se može čuti od šamanke Anu, od prognoze pandemije kovida za koju tvrdi da će potrajati i biti praćena velikim neprijatnostima za čovečanstvo, do saznanja o isceliteljskim moćima krvi jelenjih rogova u kojoj se, kako tvrdi, kupa i ruski predsednik Putin. Za svoju magiju tvrdi da je „bela“ i da je svaka osoba mag, a da su njene reči, ako su blagotvorne, ravne činima. Svako od nas stvara crnu magiju lošim mislima, dok je svako pozitivno mišljenje bela magija isceljenja.

Vrhunac šamanističkih aktivnosti Anu Pahka sprovodi u kampu iz koga se u kasnim večernjim satima čuju talambasi, bajalice, koraci duhovnih plesova oko lomače. U njemu organizuje čudne logore smrti gde „korisnici“ kopaju sebi grobove i gde se uz posebne rituale obavlja „živo sahranjivanje“. Cilj je oslobađanje od straha od smrti. Anu tvrdi da ovom metodom svesrdno pomaže narodu Estonije da prevaziđe taj strah. Kampovi su izuzetno popularni a zainteresovane ne odvraća ni njihova visoka cena od 333 evra za 4 dana u „nedrima“ prirode. 

Aleksandra Jurman, mlada reporterka lokalne televizije, lično se uverila u delotvornost šamano-terapije. Naime, dugo je bezuspešno tražila pomoć za svoj strah i onda se ukazao tračak nade. Proletos je posetila i bila korisnica kampa a danas tvrdi da se više ne plaši da živi. Napravila je i emisiju o svojim impresijama i jedinstvenom iskustvu koje ne može svako da podnese, o nadrealnom doživljaju koji „otvara oči“ i koji se najčešće ne da opisati rečima. Svoju katarzu obojila je uzvišenim osećanjem ulaska u mrtvački kovčeg, tupe udarce grudvica zemlje pri susretu sa drvenim poklopcem, kao i akcentom na čin „biti živa sahranjena“.  

 -Postala sam druga osoba, projekat logora smrti promenio je moj život. Oprostila sam se od prethodnog života, oslobodila se strahova koji su me kočili i dobila novi pogled na stvarnost. Zahvaljujem se Anu i učesnicima kampa sa kojima danas slavim svoj novi rođendan. Preporučujem svima da odu u logor smrti.

Pa, ko voli nek’ izvoli.

Čista egzotika.

Svega ima pod kapom nebeskom.