Kako razumeti sport (pisma iz Estonije)

Baltičko more, ledeno kupalište koje ni u avgustu ne dostiže temperaturu veću od “ako uđeš, to je zato što te neko gurnuo”. Mi dođoši sa Balkana, mediteranski potrošači, odlazimo na plažu sa velikim očekivanjima. Opremljeni ćebadima i peškirima, drhturimo umotani u iste, i pokušavamo da izgledamo kul dok nam zubi glasno stepuju. Kao, pijuckamo kafu, pogledi nam fascinirano blude ka horizontu, iščekujemo toplotni talas i pravimo se da je pesak vruć, da nas prijatno peče po tabanima.

Realnost je nešto drugo. Doživljaj je ravan tečnom infarktu. Pesak je hladniji od zamrzivača u Lidlu, a vetar duva kao da pokušava da nas oduva i vrati u zavičaj.

Ali, nije da nismo probali jer smo, može biti, razmaženi. Taman posla! Bio je to pravi izazov. Ušli, izašli modri, tresli se satima, a onda ponosno pričali o “savršeno osvežavajućim momentima”. Isto kao kad pojedeš ljutu papričicu i tvrdiš da ti je prijalo, dok ti oči plaču a usta gore kao Černobilj.

Kažu da more spaja ljude. Da je to stanje uma. Pa jeste – um nam je zabavljen sklapanjem otpalih hiberniranih ruku i nogu rasutih po plaži.

Ali kad jednom preživiš kupanje u Baltiku u kome se, uzgred, osećaš kao da ti je izbrisan identitet, ništa te više ne može slomiti! Ako si plivao u 14 stepeni bez da ti se duša preselila, ti si rođen da pobediš. Grip, sezonu, sva stanja i životna iskušenja.

Istovremeno, Baltik i plaža pravi su raj za severnjački živalj. Oni veselo skaču u vodu kao da je to spa centar na Ibici. Oni ne plivaju – oni uživaju. U velikoj su prednosti, jer su, cenim, genetski rođeni sa podlakom i ugrađenim antifrizom. Posle vodenih sportova sledi tamanjenje sladoleda i i nemilosrdno oblokavanje hladnim pivom, šta im teško.

Ovoga leta, situacija sa vodenim sportovima dobila je spektakularan obrt. U moru su se pojavile alge, štampa piše zeleno-plave, a one realno imaju boju radioaktivnog koktela. Uz alge su kao bonus stigle i nekakve mikroflora i maksifauna koje su kod velikog broja kupača izazvale simptome gripa ukrštenog sa trovanjem i čirevima po koži.

“Ošugavljeni” domaćini sve ovo sportski podnose i čekaju prvu priliku da ponovo zarone u plitke vode Baltika. A mi dođoši, srećni i veseli, uz izvesne količine “griže savesti” što i ovoga leta ostajemo samo na obali.

I kad je bilo za očekivati da sudija odsvira kraj, leto se odluči za još jednu disciplinu. Donese odnekud pljuskove sa grmljavinom i gradom, Severu potpuno nove vremenske vibracije, zbog kojih sumnjičavo upravljaju poglede ka Istoku. Voda se u moru dodatno rashladi i potopi plaže, kiša okupa ulice, svaki budžak napuni muljem. Zatim se povuče i ispari a na šumskim stazama, plažama i trotoarima nastupi invazija puževa golaća. Puze mokri, mesnati, ljigavi, nonšalantno i bez ikakve suzdržanosti.

Domaćini i na ovu pojavu “sportski” gledaju - kao da ih je napala pošast iz biblijskih vremena.

Baltička prostranstva obilato su darovana prirodnim performansima. Izbor je veliki, a dosada pojam koji se teško definiše. I sve se svodi na sport i fer-plej.

Autor Olgica Marinković