Moje zimske radosti (priče iz Estonije)

Sneg, led, mećava. Huči zimska neman ulicama i trgovima, dok raskošno okićen Talin prkosi prazničnim blještavilom. Na jelkama zveckaju ukrasni praporci, trepere sijalice u bojama radosti i iščekivanja.

Estonija je već mesec dana zatrpana snegom. Na lica severnjaka vratio se osmeh i sve je najedanput živnulo. „Grtalice“ skakuću ulicama, oživeli su i radovi na građevinama, kućni ljubimci se veselo rastrčali. Škripe sanke i sličuge, skijaši zadovoljno klize na svojim stazama a ljubitelji mora veselo se brčkaju u Baltiku. Sreća, sreća, radost! Milina ih gledati! I to ukoliko vam dobra zimska oprema dozvoljava bistar pogled. Kao, recimo, meni. Krzneno oklopljena od glave do pete, sa dva uska eskimska proreza za oči, krećem se otmeno-jetijevskim korakom, i prinuđena „zovom prirode“ moje zlatne keruše, detektujem ponuđene mi radosti. I tako tri puta dnevno. Preterane doze „radosti“. I pitam se šta mi je sve to trebalo. I zašto tih davnih godina avion nije promašio kurs i ostavio me na nekom Mediteranu? I kada će leto? Utešno bi bilo i proleće.

Nesrećniji od mene svakako su ostrvljani u estonskom Baltiku. Zbog velikih snežnih padavina, na Saaremi i Hiumi nestalo je struje, a u stambenim zgradama popucale su vodovodne i kanalizacione cevi. Kako se ovde ništa ne prepušta slučaju, ubrzo su organizovani i postavljeni rezervoari za vodu i toaleti, zbog neprohodnih puteva obustavljena nastava u školama, a mobilna komunikacija i veze na mrežama, nasušna potreba bez koje je život praktično nemoguć, obnovljene su istog trenutka, jer ipak je ovo IT zemlja.

„Loši“ vremenski uslovi izazvali su i novi talas izbeglica iz Ukrajine koje će pokušati da se ogreju na domaćinskom estonskom ognjištu. Statistika kaže da je ovdašnju granicu prešlo oko 118 000 ljudi od kojih se u Estoniji zadržalo skoro 64 000. U iznajmljenim stanovima živi 70% izbeglica, 8% u hotelima, 7% iznajmljuje sobu, 6% deli stan sa drugima. Jedni su dobili posao, drugi odgovarajuću novčanu pomoć. Deca su u školama, studenti na fakultetima. Pored ovih podataka, predstavnik vlasti iznosi i svoje „smatranje“:

-Dobro im ide. Većina plaća kiriju.

Dakle, nema razloga za zabrinutost, niko nije na ulici i zimske radosti mogu da nastave svoja bestijanja. Kada se „štorm“ razludi, razmaše, zagluhne i zabeli do obnevidela, aktuelizuje se upozorenje za opasnost drugog stepena a za one koji izlaze iz svojih kuća, savetuje se da budu oprezni i svesni rizika. Ukoliko dođe do kakvih većih havarija, krizni štab se pobrinuo za sajtove i linkove za nabavku potrepština za dom, za preporuke i savete u kriznim situacijama, mobilne aplikacije i raznorazne telefonske brojeve. Rekla bih da se ovo odnosi samo na mene, jerbo sav normalan estonski svet uživa u nastaloj „kriznoj situaciji“. Normalno!

Najbitnije je, po preporuci, ne polaziti nigde ponedeljkom, jer je to dan rezervisan i uobičajen za sve početke. I za još jedan polarni atak na Estoniju. Tako je devastirajući štorm zvani Birgita, posle sto godina pauze, počeo da divlja ovog ponedeljka. Kao da nije mogao počekati još koju godinu! Lomio je i čupao drveće iz korena, mrznuo i ledio dah i misli, zasipao snegom koji je načisto pobrljavio i padao u svim pravcima. Krizni štab je izrazio „zabrinutost“ za one kod kojih postoji potreba za napuštanjem tople sobe i smislio konstruktivno rešenje - poneti topli obrok, uže i lopatu! I sad neka mi neko kaže da ovaj program nije napravljen po modelu moje malenkosti. Izuzimajući uže jer mi na niskim temperaturama nije do bešenja a sa posedujućom kilažom teško da bih mogla nekoga izvući iz smetova. Lopata je ok, jedino je moram korigovati u neki portabl model i uz mnogo sreće, vidimo se na proleće!