Na plaži (pisma iz Estonije)

Neverovatno i moguće! U Estoniju je došlo pravo pravcato leto. Nezapamćeno visoke temperature, „topli fen“ koji ne donosi olakšanje i rojevi nekakve leteće gamadi koja samo otežava vremenske „neprilike“.

Posle tolikih ledenih vekova, priroda se umilostivila (možda malo i preterala) i uputila sunčevu energiju koja gotovo nemilosrdno prži sever i greje Baltik. Neplanirano je došlo do prekomernog zagrevanja i totalne pometnje u kompletnom ekološkom sistemu, počev od pomenute vode, preko biljnog i životinjskog sveta, pa sve do mojih domaćina, koji se ovoga leta vrlo čudno ponašaju. Neukrotivi, ledeni Baltik postao je pitom i miran, čak je i za vreme plime krotak i stidljiv, kao nevesta bez miraza. Pretpostavljam da tako izgleda proces prilagođavanja posledicama globalnog zagrevanja.

Estonci se ovoga leta mogu naći na isključivo dve lokacije. Jedni su u klimatizovanim sobama ispred treperavih displeja, ostali su u vodi. Cvrče i puše se, sve u iščekivanju nekog blaženog rashlađivanja. Dok je za njih more pregrejano, za nas, toplokrvna bića sa Balkana, kupanje je postalo pravo zadovoljstvo.

Zbog visokih temperatura, ovih dana su na plažama osvanule crvene zastavice, jer su se u vodi pojavile zelene alge koje nisu opasne, ali vezuju za sebe bakterije što može dovesti do...bla, bla. Koga to zanima na toplotnom neizdržu? Uprkos upozorenjima i gužvama u zdravstvenim ustanovama, plaže su se pretvorile u mravinjake i šareniš od svakojakog aksesoara. Slike baltičkih obalaovog leta ni po čemu se ne razlikuju od onih na Mediteranu. Milina!

Nalazim se na Neme randu. Dugačka peščana plaža, rajsko plavetnilo, oaza mira i tišine koju ritmično prekida prijatan šum mora. Nedaleko od mene zalaje kuče. Načas se utiša a onda se učini da je lavež sve glasniji, kao da je njegov vlasnik krenuo prema meni u „obeležavanje“ teritorije. Osvrnem se i na obližnjem peškiru ugledam majku sa dve devojčice. Kuče mi se „pričinilo“. Posle trećeg laveža, uključujem radar i detektujem zbivanja u obližnjem „komšiluku“. Nekulturno ali praktično ukoliko se obogaćuje saznajni fond.

Na pesku sedi žena sa dve devojčice. Ona predano „čuka“ po telefonu, a devojčice se igraju. Preslatke plave glavice, umazane čokoladom jer su upravo završile sa sladoledom. Pričaju i smeju se, kopaju prstima po pesku. Starija devojčica, recimo sedmogodišnja, veselo čavrlja na estonskom, dok se mlađa oglašava lajanjem. Valjda se tako igraju. Čudna igra, ali ovo i jeste zemlja čudesa, pa je sve čudnovato prihvatljivo. Detetu se u jednom trenutku obrati majka, a ono „odlaje“ odgovor. Zatim sve tri pođu prema vodi, devojčica svoju radost izrazi na „kerećem“ jeziku. Uporan lavež odjekuje plažom. I tako čitav dan.

Slučajnost ili žrtva globalnog otopljavanja i pomahnitale prirode?

Ćilibarska lopta tone u horizont i ja se polako evakuišem sa plaže. I čujem „av,av“ umesto pozdrava.