Na severu i dalje severno

Uzaludno pretražujem objave vremenske prognoze ne bih li naišla na nagoveštaj otopljenja, otapanja, cvetanja, nečega što neće podsećati na zimu. I kako je i danas svanulo nekakvo „večernje jutro“, namrčeno i hladno, odlučila sam da ga ignorišem.Velikodušno sam utrošila svojih petnaest minuta za pripreme i boravak na „vazduhu“ i otisnula se prema Piriti.

Pirita je reka koja se uliva u Baltik. Tačnije, ulivala se sve dok nije, zbog žestine prirodnih sila, promenila agregatno stanje. Njeno žuborenje već mesecima je samo sećanje i sablasna tišina u kojoj ribari pronalaze svoj raj. Mehaničkim bušilicama naprave male otvore u ledu, spuste u njih najlone sa mamcima i strpljivo čekaju na malim platnenim stolicama. Poneki sunčev zrak probije se kroz gusto testo oblaka i zaigra na leđima nepomičnih muških prilika. Poštujući zamišljenu šemu, raspoređuju se po zaleđenoj površini. Za svakoga ima mesta na vijugavoj rečnoj stazi. Sem za nenajavljene posetioce.

Potrudila sam se danas da jednom od ribara pokvarim koncenpciju prepodnevne nirvane. Spustila sam se sa drvenog mostića na ledenu površinu reke i „tiho“do njega dotapkala. Nisam se obazirala na negodovanje. Jer, namera mi je bila da „uživam“ u zimskim čarima. Prišla sam brkatom debeljku koji se „prelivao“ sa svoje stoličice. Teško je disao, jednom rukom je pridržavao najlon zaronjen u vodu, dok je drugom natezao iz čuturice. Vidno ga je uznemirilo moje prisustvo. Mrštio se i frktao, možda je mislio da će tako brže da me se reši. Blago je reći da je bio paralisan mojom radoznalom upornošću. Bez glasa je „pozirao“ za fotografisanje, nerado me pustio da zavirim u kantu sa ulovom i ljutnuo se kad sam se ustremila na svrdlo za led. Mrštio se, prevrtao očima i mrmljao sebi u bradu. I sigurno bi zaboravio na ovu epizodu da mu na odlasku nisam dobacila:

„Srećno!“

E, tu je pomahnitao. Nakostrešio je obrve, uspravio se na sedištu, zauzeo gard kao da će krenuti u napad. Nesmotrenim pokretom izvrnuo je kantu i ribe su presrećno zaigrale na ledu. Istog trena mu je i čuturica ispala iz ruke i dragocena tečnost se nepovratno prolila. Još jedan ljutiti pokret i stoličica se zaverenički sklopila pod njim. Talični ribar se uz potmuli tutanj prosuo pored svog veselog ulova. Bespomoćan kao nasukani kit, psovao je, vikao, pljuvao i ja sam osetila da je pravi trenutak da se povučem.

Moje oduševljenje u trenutku je smenila nelagodnost i nekakva jeza, pretpostavljam od prevelike količine leda. Valjda tako izgleda kadase previše uneseš u ushićivanje zimom čiji se kraj ne nazire. Otišla sam sa Pirite pokunjena, odnoseći sa sobom neizgovorena, beskorisna izvinjenja.

I od tog trenutka nanovo je sve postalo severno i ledeno i nimalo idilično.