Navali, narode (pisma iz Estonije)

Šarajući internetom, u potrazi za nepotrebnim sitnicama koje život znače, na jednom estonskom linku, tačnije joulupuud.ee, naišla sam na ponudu Božićnih jelki. Termin Božićne, jer je u ovom svetu Božić, po važnosti događanja, ispred Nove godine. Osim toga, Nova godina se „nacrta“ u stanju opšte opijenosti, urađenosti, betoniranosti i ostalim stanjima preteklim od prekomernog ushićivanja i proslave Božića, tako da mnogi ostaju uskraćeni i za saznanje kada se to ona „nacrtala“. Gle, Nova godina! Ko bi rekao? Ali, gratis se dobija još i par slobodnih dana kojih se niko, u bilo kom slavljeničkom stanju zatečen, ne bi odrekao. Elem, ponuda jelki nije velika, ali je značajna. I lepo su sve informacije, fotografije i slično, mogle poštedeti tragača, tj.mene!

Estonija je zemlja šuma i vode. Šume pokrivaju oko 50% ukupne teritorije. Po pokrivenosti teritrije šumama nalazi na petom mestu u Evropi, iza Finske, Švedske, Slovenije i Letonije. Do pre 100 godina, zbog „ljudske aktivnosti“, ova površina je iznosila samo 30%. Stoga je sačinjen Program razvoja šumarstva sa smernicama i ciljevima održivosti šuma uz obavezno pravljenje ravnoteže sa eksploatacijom istih. Tako je 10% šumskog bogatstva stavljeno pod strogu zaštitu a seča ostatka šumskog zemljišta svodi se na jednostavu računicu - na jedno oboreno stablo idu tri nove sadnice. Ne bih verovala, da nisam videla.

A sada o gore pomenutoj ponudi. Jedna vrsta je kavkaska jela, lepotica koja dolazi sa snežnih kavkaskih visina, druga je norveška omorika koja se uzgaja zbog svog stabla i u severnim zemljama se koristi kao glavno Božićno drvo. Treća je omorika koja dolazi sa domaćih šumskih prostranstava. Četvrta ponuđena vrsta je najzanimljivija, nekako izaziva setu, blago lupanje srca, gušenje a potom i bes. Imenom i prezimenom Srpska omorika. U Estoniju je doputovala bez korena, kao i tikva koja je naredila njenu seču, a za najveću, najrazgranatiju i najmirisniju potrebno je izdvojiti 40 evra od prosečnih 2007 evra estonskih primanja. Dakle, neosetno za budžet, ako se uzme u obzir urnebesno Božićno rasipanje.

Srpska omorika klasifikovana je kao endemska vrsta koja raste na malom području Srbije i Bosne i Hercegovine. Smatra se „živim fosilom“ svetske flore i ukoliko se ne nađe način za njeno očuvanje, preti joj nestajanje. Razlog - klimatski uslovi. Samo? Postoji i podatak da je svako pojedinačno stablo pod zaštitom Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Poštovani ZAVODU, kako to čuvaš svoja stabla kad je neko, pored tebe tako čuvarnog, uspeo da bešumno poseče tri kamiona omorike i još bešumnije je odoveze čak do Estonije?! I kako objasniti Vojislavu Iliću da „...u dubini tavnih gora usamljena omorika...“ više „...ne peva s tihim šumom“? I da li će odgovorni entitet, zbog svog dobročinstva i silne ljubavi prema prirodi, kao njegov kolega neki dan, zbog prekomerne ljubavi prema čoveku, podneti nemoralnu ostavku iz moralnih razloga i bez krivice? I zašto neće, pa u paru je slađe?!

Elem! Ne računajući norveške omorike i kavkaske jele, Estonija je sačuvala tri kamiona svojih zimzelenih stabala koja će se baškariti i ne brigati za svoj opstanak. Tara će biti bogatija jalovim crnim kraterima, a Srpska omorika, ukoliko bude baš ona odabrana, desetak dana će mirisati po estonskim domovima. A onda joj sleduje scenario odlaganja i dvomesečnog čamotinjanja u kontejneru,  na polovini puta do lomače, na kojoj svakog februara završavaju sasušene Božićne jelke. Sve ostalo će se odvijati bez bitnih promena.

Zato, navali estonski narode, poradi na pomoći srpskoj privredi, još malo, pa nestalo!

Autor Olgica Marinković