Poslednji pozdrav dragom prijatelju i kolegi, našem Miloradu Ćosiću

Niko ne može da opiše našeg Milorada bolje nego on sam sebe. U svojoj biografiji na našem portalu na vrlo iskren i duhovit način prezentuje svoj životni put:

"Rođen sam u Beogradu 1939 godine. Bio sam solidan đak.Kao srednjoškolac osvojio sam Prvu Glavnu Oktobarsku nagradu grada Beograda 1957 g. za pisanje o komuni. Ne Francuskoj. To je tada bilo, kako bi danas rekli, in. Sada bih ovo priznanje i ja vratio, jer se sada svi odriču svega iz doba komunizma, osim bogatstva, pa tako ne mogu ni ja van sveta. Ipak ja nemam bogatstvo a novčani deo nagrade ne mogu da vratim, jer mi je ostao u lepoj uspomeni.

Tada nije bilo privatnih fakulteta, a i da ih je bilo moji roditelji su bili suviše ponosni i skromni da bi im palo na pamet da mi kupe diplomu, kako je to danas uobičajeno. Ja sam studirao prava četiri godine i još jednu iz ljubavi prema nauci na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Imam dosta godina. To je sve što imam. Jedino me one služe i redovno stižu . Pokušao sam sa štednjom ali mogao sam samo da štedim živce.

I u ovim godinama se ne saginjem, ne, jer može još neko, pored ovih sadašnjih , da mi se popne na grbaču.

Preživeo sam razne vlade, a ovim poslednjim sam zahvalan, jer opet me vraćaju u detinjstvo - stalno pričaju bajke.

Iako sam diplomirani pravnik , nisam radio u birou za prepise da bih mogao da prijavim doktorat.

U saradnji sa kolegom advokatom Vladimirom Todorovićem , pre propasti Jugoslavije, koautor sam knjige "Pravo svojine u Jugoslaviji" na srpskom i engleskom. To pravo je nekada postojalo na ovim prostorima. Danas u Srbiji izgleda da nam to neće biti potrebno jer izdajemo zemlju na lizing. Kako je Jugoslavija otišla u večna lovišta, sa njom je otišla i naša knjiga.

Još čujem dobro i naročito me obraduju vesti da će sutra biti bolje, jer ću tada moći da platim račune. Moramo biti strpljivi do sledećeg obećanja vlasti. Ova obećanja su lepo upakovana pa im treba skinuti ambalažu. I onda kada spadnu kulise sadašnjosti videćemo obećanu budućnost.

Istina u ovim godinama imam i malu nesanicu ali mislim da je to dobro jer narodu koji stalno spava nikada neće svanuti bolje sutra. A kada se probudi kasno će se setiti da je ranije trebalo da se seti.

Pošto sam penzioner, u očekivanju povećanja penzije, stalno odugovlačim sa životom. A penzija mi je poslednja odbrana od zaborava rodbine. Nisam usamljen , jer me unuci redovno posećuju kada je primim.

Volim smeh i zato živim u smešnoj zemlji. Iako je smeh zarazan još nisam čuo da je neko proglasio epidemiju smeha. Ovde vladaju epidemije laži. Mnogo je teško onima koji ih šire, jer stalno moraju da izmišljaju nove laži, da podupiru one stare.

Ne bavim se politikom ali glasam i za one koji lažu jer ionako nikome ne verujem.

Pišem aforizme, epigrame i satirične priče. Naš narod treba stalno podsećati da se sabere - da se ne bi oduzeo. Knjigu još nisam izdao. Ne sviđa mi se reč izdao. Ako je budem štampao naslov će biti NAJJEFTINIJE JE ŽIVETI U ILUZIJAMA.

Moje aforizme epigrame i satirične priče objavili su ,a i dalje objavljuju sledeći mediji:

Književne novine, Jež, Politika, emisija Karavan prvog programa radio Beograda, Večernje novosti,Blic, Magazin Penzija,Ilustrovana Politika,časopis Satirične vertikale/prestao sa izlaženjem/, elektronski časopisi za humor satiru i kulturu Etna, Šipak, Afirmator , i Pokazivač/Beograd/, Nosorog /prestao sa izlaženjem/ /Banja Luka/, Slovoslovlje /Beč/, Koreni /Švedska/. Srpske nedeljne novine /Budimpešta/

Objavljeni radovi u knjigama

Zbornik-- Najkraće priče 2017 godine /Izdavač Alma Beograd/, Zbornik -Aforizmi i aforističari 18 /Izdavač Alma Beograd 2018/, Zbornik –Divka Najlepša ostvarenja sa 17 konkursa za najkraću kratku priču /Izdavač Alma Beograd 2018/, Zbornik kratkih priča 357 /Izdavač Udruženje nezavisnih pisaca Srbije 2018/

Dobitnik sam druge nagrade za satiričnu priču na 48 Čivijadi u Šapcu za 2016. godinu.

Na XVI i XVII Javnom konkursu humora i satire Kluba umjetničkih duša iz Mrkonjić grada dobitnik sam diplome za 10 najduhovitijih aforizama i za najduhovitiju satiričnu priču za 2017 I 2018 godinu.Na II Festivalu humora i satire Velika praznina za veliki let Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica u Beogradu dobitnik sam pohvale za kratku satiričnu priču za 2017 godinu.

Ovo nije sve u mojoj biografiji. Moje vreme tek dolazi, jer sam stariji adolescent tek u 79 godini.

Ako nekada dobijem neki honorar za ovo moje pisanje moram da ga stavim na štednju za stare dane.

Dopunjenu biografiju dostavljam iduće godine.

Milorad Č.Ćosić Ćosa dipl.pravnik (na penzionerskoj infuziji)

P.S.

Kao srednjoškolac osvojio sam Prvu Glavnu Oktobarsku nagradu grada Beograda, 1957 g. za pisanje o komuni. Ne Francuskoj. To je tada bilo, kako bi danas rekli, in. Sada bih ovo priznanje i ja vratio, jer se sada svi odriču svega iz doba komunizma, osim bogatstva, pa tako ne mogu ni ja van sveta. Ipak ja nemam bogatstvo a novčani deo nagrade ne mogu da vratim, jer mi je ostao u lepoj uspomeni."

Bio je divan kolega i pasionirani ljubitelj jedne žene, svoje. Zauzela je korice njegove knjige aforizama "Isijavanje uma" , brilijantnog uma dodajem, jer je njegov isijavao reskim aforizmima i kritičkim stavovima i prema ovom  vremenu, i prema vlasti, a bogami i prema svojim ispisnicima - penzionerima, o kojima je mnogo pisao, naravno sa puno razumevanja i saosećanja.

Plašim se da nisam dovoljno kompetentna da pišem o Miloradu, poznavala sam ga samo profesionalno, pa ću da pišem o njemu kao izuzetnom aforističaru čije aforizme svi pamtimo kao aksiome ovog doba skakavaca koje nas je pojelo, a da nismo uspeli ni da udahnemo. Milorad je disao satiru, sipao je svoje aforizme kao kišu istine na rane lažne realnosti kojom nam pokrivaju oči.

-U očekivanju povećanja penzija penzioneri odugovlače sa životom. - čuveni aforizam koga ne mogu da se ne setim dok gledam penzionere kako prevrću po novčanicima dok se gegaju za rasprodajama pilića i pomno prate akcije u supermarketima.

- Izbori dolaze i prolaze, a sve drugo ostaje. - ovaj aforizam je za sva vremena i svaku vlast.

- Između pognute i uzdignute glave - samo je jedno klimanje. - ko ovo ne razume nije živeo u Srbiji.

- Demanti je lažna potvrda sa zvaničnog mesta.

- Mediji intimni sa vlastima su – medijske prostitutke. 

- Ako narod nije poslušan vlast će izabrati drugi narod.

- Družim se sa psima, jer među njima nema džukela.

Objavila sam na stotine Miloradovih aforizama, izdvojila sam samo neke koje često i sama citiram. Srbija je izgubila jedan izuzetan um, pa ako svi aforističari pišu iz srca, Milorad je svoje aforizme pisao iz duše. 

A mi, koji smo ga poznavali izgubili smo jednog divnog kolegu, srdačnog, nasmejanog, uvek spremnog na šalu i vrcav komentar. 

Zbogom dragi prijatelju, nikada te nećemo zaboraviti.

Olga Tomović