Praznični stresovi (pisma iz Estonije)

Ako ste mislili da decembar donosi samo radosti, opuštanja, darivanja, slavlja, u velikoj ste zabludi. Decembar je najstresniji mesec u godini, bar na ovim prostorima. Jer, da bi se doživela puna čarolija praznovanja, neophodne su dobre pripreme koje su glavni potrošači ekonomskih, fizičkih i duševnih resursa kako pojedinaca, tako i timova zaduženih za različite zadatke. Predanost i briga da svi standardi budu zadovoljeni, da svako doživi maksimum Božićnog iskustva, neminovno vode u anksioznost. Među presudne krivce za ovakva stanja spadaju raznorazne dekoracije i darovi, piće i hrana.

Najvažnija dekoracija, ako izuzmemo odevne predmete, odnosi se na Raekoja plac. Najveća, najrazgranatija, najsjajnija, najlepša i svi ostali superlativi vezani su za jelku koja se postavlja na glavnom trgu u Talinu i za koju se transkontinentalnim kamionima sa mega-giga-naj prikolicama putuje na drugi kraj Estonije, ako treba. Putovanje, potraga, odabir, sečenje, transport, postavljanje, kićenje i naravno divljenje. Prvi stres!

Zatim priprema pića koja iziskuje angažovanje posebne vrste alhemičara. Vino koje se služi i troši u dane Božićnih praznika na prostorima Baltika i Skandinavije razlikuje se od svih poznatih vrsta. Radi se o glogu, koji se ne pravi kao sva tradicionalna vina. Spravlja se na bazi soka od tamnih bobica ribizle, borovnice, kupine, gloga uz dodatak začina koji mu daju posebnu notu. To su cimet, anis, zatim jedan tajanstveni začin definisan podnebljem, a kao dodatak služe orasi, suvo grožđe, korice limuna i narandže. Alkoholna komponenta se ubacuje naknadno a najčešće su to brendi i rum. Kada se pravi na bazi belog gloga ili od „morskog trna“, napitak može biti i u mnogo svetlijoj nijansi. Za one koji imaju preosetljivost na alkohol, sa vinske karte mogu odabrati „makovo mleko“ koje se u Litvaniji nalazi na obaveznom vinskom meniju. Priprema je vrlo jednostavna, potrebno je samo dovoljno vremena. Mak se popari ključalom vodom i meša dok „alhemičaru“ ne pobele oči a piće dobije mlečno-belu nijansu. Med ili šećer dodaju se „po ukusu“.

Posebno stresan momenat predstavlja spremanje hrane. Najpre krvavica koja je brendirala estonsku Božićnu trpezu. Recept je prilično tajnovit, pominju se samo opcije za punjenje istih: ječmena i ovsena kaša, heljda i kesten. Služe se prelivene sosom od brusnice a garniraju ukiseljenim kockicama bundeve. Na trpezi je i više vrsta ribe, kobasice i meso divljači. A kad se pojede slana ponuda, valja se zasladiti. U ponudi je vrhunski specijalitet gastronomskog umeća za koji i sama mogu da garantujem, a zove se piparkogid- keks od đumbira i cimeta.  

I naravno, sve ove gurmanluke valja „potrošiti“.

Definitivno ne postoji sumnja da je gore pomenuto stvorilo realan razlog za terapiju i reanimiranje istrošene duše i tela?! A za oslobađanje od stresova, fizičkih, emocionalnih i energetskih, pobrinuo se Centar za lečenje zvukom u kome će vibroakustična masaža odigrati presudnu ulogu. Zvučna masaža je presudna u lečenju mnogih bolesti i verovali ili ne, pomaže da se pokrenu unutrašnji procesi samoizlečenja koji pospešuju opšte blagostanje i ujednačeno emocionalno stanje čime se postiže opuštanje i neuporedivo zadovoljstvo. Hm!

Kako je ova „nauka“ začetke našla na Tibetu i u Nepalu, a mojim domaćinima se neobično dopala, tako su i instrumenti za rad uglavnom po ugledu na njihove. Pa imamo mistične gongove koji proširuju svest i izoštravaju percepciju, australijski didžerido čiji zvuci umiruju i „uzemljuju“, tambure i bubnjeve koji pomažu da se izbace sve negativnosti, frule, ksilofoni i gudači koji miluju sluh i leče duhovne rane. Čitav simfonijski orkestar u terapeutske svrhe. Ali to nije sve. Postoji i raznoliko posuđe na kome bi pozavidela i kuhinja hotela Mandarin. Recimo, 30 tibetanskih činija za stvaranje specijalne zvučne kupole. Ili, jedinstvena kineska posuda za vodu nad kojom se „živahno“ peva i tako ostvaruje jedinstvenost.

Praktično, to izgleda ovako: šporet koji su napale crvene šerpe sa belim tufnama i tučani tiganj fi 45; sve se krčka i puši, uzdišu i kloparaju poklopci, a rerna bubnja od crvenog usijanja. Aspirator iz osamdesetih jedva postiže da uvuče paru ali zato proizvodi nežne „šumove“ izrađenog krunjača za kukuruz. I kroz tu kuhinjsku pandijatoniku začuje se glas dežurnog terapeuta i kuvarice-mene gde umirujućim tarzanskim molom objavljujem da je „opet“ iskočio osigurač i ukoliko se momentalno ne reši problem, možda će biti primenjena terapija nonšalatnim uzemljenjem.

Pokazna vežba za najbolju akustičnu masažu i terapiju za lečenje svih duhovnih rana, emocionalnih posrnuća i stresnih uganuća nastalih zbog decembarskih šenlučenja.