Preko struje do slobode (pisma iz Estonije)

“Dugoočekivani korak”

“Ukidanje preostale relikvije”

“Brisanje poslednjeg traga mamurluka od sovjetske okupacije”

“Kraj sovjetske istorije”

“Pobeda”

“Sloboda”

Slogani kojima ovih dana obiluju stranice dnevne štampe i novinskih portala.

Dve nedelje pre istorijskog 8.02.2025.godine, dana kada su se Baltički tigrovi oslobodili i poslednje karike višedecenijskog “jaramskog povoca”, u Estoniji su počele velike pripreme. Kao i prethodna dva puta - kada je najavljen dolazak ozloglašenog virusa i neposredno pred rusko-ukrajinski rat za koji je bilo neizvesno hoće li eskalirati na komšiluk - tako je građanstvo i ovoga puta preveniralo virtuelnu kriznu situaciju kupoholičarenjem. Bez straha i panike, gradjani su se otisnuli u nabavku po zalihe za hitne slučajeve. Po savetu vlasti. I ne zbog sabotaža i diverzija iz komšiluka ili zbog toga što bi nešto moglo krenuti po zlu, već iz “radoznalosti”. Natankali su rezervoare svojih automobila, snabdeli se balonima vode, više komada, konzerviranom hranom za duži period, baterijama i baterijskim lampama, šibicama, ogrevom, i naravno, toalet papirom, zlu ne trebalo, mada su dobili obećanje da će sve “ići glatko”. I nonšalantno ostavili za sobom poluopustošene rafove, utrostručujući kupovinu robe u odnosu na isti period prethodne godine. Na mnogim bankomatima je nestalo gotovine, ali ni to nije bio znak za paniku. Samo za “radoznalost”. A oni koji se sećaju teških vremena, uvek gledaju da su im slamarice svrsishodne. I dobro nabijene šuškama.

Ostale vitalne informacije prenosile su se posredstvom “gluvih telefona”. Recimo, u slučaju eventualnog nestanka struje, prodavnice će samo na kratko uskratiti usluge svojim korisnicima, cirka dva sata, dok se ne konsoliduju i ne prebace na agregate. Sa benzinskim pumpama slična priča, uglavnom su opremljene svemogućim agregatima, jedino što u to vreme neće raditi roštilj, pa će ljubitelji hamburgera, viršli i ostale “zdrave” hrane morati da otvore unapred kupljenu zamensku konzervu.

Ono što je bilo posebno utešno i od presudnog značaja, svakako je obećanje matičnog ureda u kome su zakazana čak četiri venčanja. Naime, pošto ne poseduju generator, što je neoprostivo, zaposleni u uredu obećali su da venčanja neće otkazivati, već će svečane ceremonije održati kraj otvorenih vrata, uz pomoć dnevne svetlosti, kako bi se finalni čin potpisivanja odigrao bez grešaka i eventualnih kardinalnih posledica.

Stanovnici ruralnih oblasti primili su električno “razdvajanje” sa posebnim “stoicizmom” i radošću.

Opšte uzev, raspoloženje među građanstvom bilo je ravno ushićivanju, obeleženo visprenom izjavom jedne gospođe, uverene da će dani vikenda koji sledi biti kao i svaki drugi, sa nadom da će sunce sijati kao i obično. Duhovito i oštroumno, ako se uzme u obzir retkost ove prirodne pojave na estonskom severu.

I tako, “desinhronizacija” elektro-energetskih mreža uspešno je obavljena. Estonija, Letonija i Litvanija isključile su se iz ruske električne mreže Brell čime je učinjen kraj poslednjem istorijskom reliktu, preostalom od Sovjetskog Saveza. Strateškom cilju otvaranja prema EU i Evropi u potpunosti je raščišćen i po meri utaban put.

E sad! Kako je krizna situacija izostala, prepuni bunkeri hrane, vode i potrepština za hitne slučajeve, po već ustaljenom običaju, krckaće se i srećno trošiti i potrošiti u “oslobođenoj” zemlji. I samo će većinski deo baltičke populacije, bez obzira na ushićenje, osvestiti cenu evropske struje koja je “desinhronizacijom” postala 2,5 puta veća i sašaptavati se o pobedi nad razumom i nezavisnosti koja je dostigla svoj maksimalni nivo. Ostatak stanovnika, naviknutih na glamur, prokuvavaće vodu molekulima evropske električne energije koja će njihovom jutarnjem čaju davati posebnu notu slobodarskog luksuza.

Autor Olgica Marinković