Samo nek je veselo (pisma iz Estonije)

Šuška se da je svet na dobrom putu ka novom, postapokaliptičnom poretku. I nadam se da neće ostati samo na traču. Protekle dve „ne povratile“ se godine ostaće za nama. U trajnom amanetu naćiće se mnogo tuge, neprijatnih i bolnih sećanja, praznine. Pričaćemo o uzalud utrošenim godinama i propuštenim prilikama, o nepreglednim brdima nerešenih rebusa i prevara, o socijalnoj distanciranosti koja nas jedino nije distancirala od posledica koje ćemo trajno vući kroz ostatke svojih izigranih života.

Na prvi nagoveštaj „nove epohe“, život u Estoniji počeo je da ključa kao u pretis loncu. Donesena je jednoglasna i nedvosmislena odluka  – najpre razbiti dosadnu svakodnevicu!

Početak februara obeležio je Dan dobrog raspoloženja. Svako je imao zadatak da pronađe sopstveni razlog za zabavu, da navuče na sebe nekakve „iščašene“ krpice i osmeh na lice i da se na ulicama ludira i blesavi, uzvikuje, skače i podvriskuje. Svi su morali da učestvuju u grudvanju i sankanju, glasnom recitovanju i pevanju i svakojakim maštovitim  egzibicijama. Primećeni su i „golaći“ koji su se šepurili u oskudnim kupaćim kostimima a onda pravili rupe u ledu i hrabro uskakali u Baltik.

Pomislili bi da je dovoljno za početak.

Ali, hrabri estonski vikinzi, koji, i pored velike želje to nikada nisu bili, na ovome se ne zaustavljaju.

Akcije za podizanje raspoloženja kod naroda podignute su na najviši državni nivo, te im se pridružio i Kalar Aris, predsednik Estonije, obrativši se sugrađanima pozivom na sneg, na čist vazduh i uživanje u zimskim čarolijama. Teško ga je bilo prepoznati u kovitlacu snega i ledenica pod kojima se našao, ali je očigledno i sam uživao u dečijim radostima.

U atrijumu najvećeg tržnog centra otvorena je neobična izložba Slomljenih srca naroda Estonije, sa ciljem da približi količinu tuge i duševne „strahote“ koje su doživeli - ostavljeni ljubavnici. U staklenim prizmama nalaze se komadi odeće, pisma, trake, nepojedena kifla, upotrebljena papirna maramica i mnogi drugi „bolni“ostaci „tragičnih“ ljubavi.

Ponuda je neiscrpna.  Dok jedni uživaju, drugi rade uživajući. Laboranti zavoda za ispitivanje otpadnih voda pronašli su u uzetim uzorcima visoku koncentraciju opojnih droga. Posle višednevnih istraživanja i sastančenja, u zaključku studije o otpadnim vodama moglo se pročitati da stanovnici Estonije aktivno koriste drogu, da je nabavljaju preko interneta (neverovatan podatak!) i da je sve više gaje u plastenicima i saksijama. Ovo „otkriće“ je iz rubrike o performansima za proslavu novog doba, tako da još uvek nema mesta panici.

U nastavku februarskih događanja treba pomenuti i sveca Trifuna, omiljenog medju vršačkim vinogradarima koji na taj dan odlaze u vinograde, orezuju lozu i zalivaju čokote vinom jer veruju da će im to povratiti snagu posle dugog zimskog mrtvila. Dve hiljade kilometara dalje, Trifun se „čita“ Valentin a praznik koji Estonci euforično proslavljaju zove se i Sobrapaev. To je dan ljubavi, druženja i drugarstva, kako za porodicu i raznorodne, tako i za istopolne romantične parove, i sve je u znaku purpurnih misli, srcolikih predmeta i buketa skupocenog cveća.

Koliko je ovaj dan značajan Estoncima, govori i jedan miroljubivi, sasvim drugarski, transparentan poziv lokalnim prestupnicimau bekstvu,objavljen u velikoj medijskoj kući. Nije se štedelo ni na blagoglagoljivosti, ni na fotografijama aktera:

„Prijatelji, gde ste? Nismo se čuli dugo vremena. Kako ste? Artjom! Sud vas je osudio na zatvorsku kaznu zbog vožnje u pijanom stanju. Počinili ste i druga krivična dela koja mi istražujemo. Budite hrabri i preuzmite odgovornost! Regina! I vi ste osuđeni zbog vožnje u pijanom stanju. Što pre počnete da služite kaznu, pre ćete izaći i nastaviti sa svojim životom. Andrej! U vezi sa krađom, vi i ja treba da preduzmemo izvesne proceduralne korake i zatim ste slobodni.“

Upućen je i uljudan apel građanstvu: „Ako nešto saznate, pomozite nam da se spojimo sa našim prijateljima!“

Niz se nastavlja, pa se 23. februara proslavio Dan branilaca otadzbine, nekadašnji praznik Crvene armije u sovjetskoj Rusiji. U Estoniji živi preko 30 procenata Rusa koji su nastavili prazničnu tradiciju, u novije vreme pod popularnijim i svakako dvosmislenim nazivom. S obzirom da se i Estonci vrlo osećaju kao zaštitnici i branioci, datum je opšteprihvaćen kao zajednička žurka i razlog za još jednu lumperajku.

...I druge„misterije“ sa ovih prostora.