Sirene i medved (pisma iz Estonije)

Danas je Estonija odlučila da ispita koliko joj građani brzo trče do skloništa - proba alarma za ratnu opasnost. Sirene zavijaju ali sve u znaku "samo testiramo, ništa strašno... još." Narod disciplinovano ne haje, mada svi znaju redosled: prvo telefon, pa kaciga, pa flašica vode, pa pogled ka istoku.

A tamo - medved.

Ali bukvalno medved. Pravi, čupavi, teritorijalno ambiciozni, šumski medved. Već nedelju dana korzira po Estoniji kao da mu je to dodeljeni sektor. Ne mogu da ga uhvate. Policija u potrazi, vojska oprezna, a medved? On samo traži dobar zalogaj. Ironija? Dok Estonija proverava da li sistem za uzbunu funkcioniše u slučaju napada, priroda je poslala svog izaslanika. Medved koji izbegava hvatanju više od nedelju dana - to bi u nekim krugovima već bio ozbiljan bezbednosni incident.

Nije tajna da Estonci ne vežbaju bez razloga - kad živiš pored tenka sa istorijskom amnezijom, ne isključuješ mogućnost da sirena jednog dana ne bude test, nego poziv. Svaka proba - jedna poruka.

Jugoslavija 1999. g. nije imala probe, imala je prave sirene koje su često kasnile na zadatak. Nije bilo uvežbavanja skloništa, bile su bombe. Ljudi nisu silazili u podrume zbog krompira, niti se luksuzirali nekakvim treninzima– išli su, jer se s neba sipala demokratija u obliku projektila. Nije bilo medveda, nego precizno vođenih raketa. A ljudi su ćutke skupljali prozore po dvorištu i brojali noći bez struje. I nije se govorilo "možda će," nego se znalo - neprijatelji su došli i “ostali” 78 dana.

Elem, Estonija priprema narod za mogući scenario. U pripreme je ušao i kratak performans devojke kojoj naglo pozli i koja se onesvešćuje na glavnom gradskom trgu, na očigled brojnih prolaznika. Sa pristojne udaljenosti kamerman snima dramatičnu scenu i izostanak svake reakcije. Moša!

Proba alarma upozorenja na potencijalnu ratnu opasnost i vojna dejstva završena je manje ili više uspešno, zavisno od toga koliko se ko uneo u potencijalnu problematiku. Cilj današnje velike vojne vežbe i testa sistema upozorenja je “pružanje iskustva iz stvarnog sveta”. Možda bi konstruktivnije bile memorijske vežbe. I da se pre aktiviranja sirena i otvaranja skloništa - otvori istorija. Ali, kako je kroz tu istu istoriju, pamćenje velike većine dokumentovano kao pamćenje zlatne ribice, džaba svakog truda.

Autor Olgica Marinković