Vanzemaljske kulise (pisma iz Estonije)

Žbunasto drvo u blizini stadiona Kadriorg obavijeno je bilo neobičnom paučinom. Podsećalo je na scenografiju iz SF filmova. Prolazak pored drveta bio je neprijatan i napet, jer se u svakom trenutku mogla dogoditi eruptivna pojava vanzemaljskih stvorenja sa lošim namerama.

Utešno je saznanje entomologa Juhana Javoiša koji je istraživao ovaj slučaj. On tvrdi da je mrežu napravio moljac, vrsta parazita koja napada samo određenu biljnu vrstu. U jesen polaže jaja iz kojih se u proleće razvijaju gusenice neverovatnog apetita i afiniteta prema lisnatim izdancima. Ogolelo i oćelavelo stablo teško se oporavlja i u toku narednih godina potpuno istruli. Maltretman ovih parazita stresno deluje na drvo, ali misterija slučaja do dana današnjeg nije rešena i stručnjaci nemaju precizan odgovor na pitanje kako ti paraziti „odlučuju“ koju će biljku atakovati. Otežavajuća okolnost je što poseduju „konzervanse“ lošeg ukusa, pa ih nema na jelovniku u ptičijem svetu što im omogućava nesmetano razmnožavanje. Eto materijala za horor-filmadzije.

O neobičnosti drveta u Kadriorgu, svedočila je i njegova višenamenska uloga. Nalazilo se na glavnom pešačkom raskršću, na najfrekventnijem mestu, ako se uzmu u obzir autobusko stajalište, veliki market i park Kadriorg u neposrednoj blizini. Definitivno, „korzo“ za stotine dnevnih prolaznika. Na izlasku iz busa najnormalnije je bilo olakšati se iza razgranatog paravana koji ćutke prihvatio nametnutu mu ulogu. Na povratku iz marketa, poseban je bio merak izujedati parče pice i ispiti kafu iz aparata u senci elijena. Usputni prolaznici su se zaustavljali i kao, „studirali“ paučinu koju je napravila tajanstvena gusenica i sve u pokušaju da novim zaključkom pomognu nauci koja malo baguje po pitanju opstanka nesrećne biljke. Od ostalih sadržaja treba izdvojiti neplanirane kriminalne radnje u vidu obeznanjivanja od alkohola, „legalizovane“ robno-novčane razmene tipa: ti meni kintu, ja tebi zagarantovani utemeljivač dobrog raspoloženja, zatim jatakovanje od strane drveta a sve u cilju izbegavanja organima zaduženim za red i mir u Talingradu.

Nedavno su brojni prolaznici bili svedoci zanimljive „priče“ u kojoj se drvo ponovo našlo među glavnim akterima.

Bio je prohladan dan, što se podrazumeva. Gužva je nastala u trenutku kada je mršavi mladić dotrčao niotkuda. Ako kažem da je bio oskudno odeven, znači da je imao na sebi nešto više odeće od biblijskog junaka Adama. Stezao je zeleni smotuljak na grudima i očigledno pokušavao da utekne. Koraci su bili od sedam milja a savladavali su široku ulicu od uzduž do popreko, prateći zamišljenu kardiogramsku amplitudu. Onda je spazio drvo i skočio u njegovu senku. Nakratko. Uniformisani progonitelji opkolili su drvo i spremili se za kroćenje svog plena. Nenadano, mladić se vešto izmigoljio i ponovo se nadao u trk. Izleteo je na put i u tom trenutku na njega je naleteo autobus koji je upravo startovao sa semafora. Nesrećnik je neko vreme lebdeo u vazduhu, mlatarao rukama i nogama i sve je mirisalo na tragediju. Vozač je stisnuo kočnice, prolomio se nečiji vrisak, videlo se beživotno telo na asvaltu. Ali ne zadugo. Mladić je poskočio i pomalo dezorijentisan, pustio korak i naleteo na haubu zaustavljenog automobila. Skliznuo je, dočekao se na noge, poskočio i potrčao. Prolaznici su uzmicali, potajno se nadajući da će se ovog puta spasiti i nestati sa svojom golotinjom i žilavim telom očigledno naviklim na ovakva iskušenja. Napravio je polukrug, „fintirao“ još par policajaca i ponovo zagrebao iza „dežurnog“ drveta.

Nastalo je komešanje, šuštanje lišća, pucanje granja, čuo se povik, naredba, zlokobni zveket i tišina. Dvojica sakrivenih policajaca, uhvatili su žrtvu u svoju „lukavu“ zamku. Punog oderotina i bubotaka po telu, izvukli su ga na stazu, ogrnuli nekakvim ćebetom i vukli ga do plavog kombija koji se tu stvorio, valjda dok su ostali pratili mladićevo stradanje. Bio je musav i nasmejan kao seoski deran i kao da je obećavao skorašnji povratak.

A drvo? Očerupano, povijeno, izlomljenog granja i iskidane paučinaste mreže koja ga je obavijala i nečujno proždirala. Među svojim krhotinama skrivalo je zelenu trenerku koju je mladić do maločas stiskao na grudima. Već sutradan, sve je nestalo. Drvo je, po nalogu „naučnika“, posečeno iz korena, dok se „osmi putnik“ upravo nalazi u potrazi za nekim novim Nostromom.