Vojnici iz Sijena - 1
Gotovo kao u bajci, istorija Kine se proteže čitavih pet hiljada godina pre Hrista i počinje vremenom “Tri suverena i mitskih careva”. Arheološki nalazi nam govore drugačiju , ali ne manje mitološku priču i početak kineske civilizacije smeštaju u šesnaesti vek. Iz ovog vremena je najstariji zapis na kineskom jeziku, pisan pismom za koje se pretpostavlja da je drevno kinesko, zapisan na kornjačinom oklopu koji je služio za proricanje. Potiče iz vremena dinstaije Šang koja je vladala ovom zemljom od 1778. do 1122. godine pre Hrista. Bez obzira na ova neslaganja između zvaničnog, arheološki utemeljenog i legendarnog, obavijenog zmajevim repom nastanka ove zemlje, jedno je sigurno: njena lepota možda počiva upravo u tome, u tom divnom spoju legende i istorije.
Ako se spremate da posetite ovu divnu zemlju postoje dva mesta koje morate da vidite jer, ako ih ne vidite zapravo i niste bili u Kini: da se prošetate Velikim kineskim zidom i da prođete pored postrojenih glinenih ratnika koji čuvaju svog mrtvog cara – grobnicu cara Ćin Ši Huanga (259. - 210.g. pre Hrista). On je jedna od najzanimljivijih ličnosti kineske istorije. Zemlju koja je bila rascepkana I prilično krhka zbog samovolje vlastelina, uspeo je da ujedini. Nije bio samo odlican administrator I vojskovođa, puno pažnje je posvećivao umetnosti i kulturi uopšte. Unapredio je i kinesku privredu, pospešujući prvenstveno trgovinu.
Pojedini istoričari, ne osporavajući njegov uticaj i zasluge, ipak dodaju da je sve to uradio pod plaštom apsolutne vlasti i centralizma. I kao najslikovitije primere navode dve građevine, koje vekovima svedoče o njegovom značaju – veliki kineski zid i grobnicu – mauzolej koja je za njega izgrađena.
Iako smo pokušali da izbegnemo, ipak nismo uspeli da se otrgnemo pravljenju paralela. Naime, sve drevne kulture i civilizacije su izgradile monumentalne objekte, danas sačuvane u manjoj ili većoj meri, čiji je jedini zadatak bio da obezbede mir i blagostanje u drugom, večnom životu svojim stanarima. Od nadaleko čuvenih egipatskih piramida, diljem cele planete, sve do Kine kroz različite civilizacije i istorijske periode, verovanje u zagrobni život je bilo nešto što je podstaklo i obične smrtnike i vladare da sebi pripreme mesto večnog pokoja. Naravno, položaj u ovom zemaljskom obezbeđivao je i mesto u večnom životu, a to je u slučaju vladara značilo i pravljenje monumentalnih grobnica. I kao da to samo po sebi nije bilo dovoljno, bogovi su morali da se umilostive bogatim darovima kojima su ih umrli obasipali, puneći svoje grobnice. Nije redak slučaj da su vladare na ovim svojim poslednjim putovanjima u večnost pratili i porodica ili sluge.
Car Ćin Ši Huang je tokom života bio gotovo opsednut besmrtnošču. Ostalo je zabeleženo da je često slao svoje mudrace (naučnike) da traže eliksir mladosti i večnog života. Razočaran, jer im nije pošlo za rukom da ga pronađu, došao je na ideju da se pripremi za drugačiji večni život, u svojoj večnoj kući – mauzoleju. Predanje govori da je bio odličan ratnik i da je želeo da se sa njim sahrane i njegovi vojnici, no od toga su ipak uspeli da ga odvrate. Kao zamena za njih odlučili su da naprave verne replike careve vojske, preko osam hiljada glinenih vojnika u prirodnoj veličini. Ovo je priča koja je vremenom postala legenda, savremena arheologija nam govori da je njihova uloga bila da čuvaju cara i u zagrobnom životu.
Kada je nasledio carski presto imao je tek 13 godina. Tada je i započela izgradnja grobnice. Prema sačuvanim podacima, gradilo je oko 720 000 radnika, a završena je pred njegovu smrt. Izgradnja grobnice je trajala 37 godina. Mnogo radnika je nastradalo za vreme samog građenja grobnice, oni koju su preživeli pokopani su zajedno sa carem. Interesantno je da su na poslednji put cara ispratile i sve njegove konkubine...
-kraj prvog dela-
Nebojša Stefanović