Zabranjeni grad (pisma iz Estonije)

Silame, nekada Silamagi, nalazi se na estonsko-ruskoj granici, ima oko 13000 stanovnika i predstavlja malu, ali zanimljivu i rado posećenu destinaciju turista iz Narve i Sankt Peterburga. Prvi zapisi o njegovom postojanju datiraju iz 1500.godine. Jedan je od mnogih sa nekadašnje liste zabranjenih gradova.

Silame je za vreme vladavine Sovjeta bio zatvoren grad. Izgradjen je četrdesetih godina prošlog veka kao podrška obližnjoj tajnoj fabrici za preradu uranijuma. Samu fabriku sagradili su prinudnim radom osuđenici i ratni zarobljenici. U fabričkim postrojenjima radili su „obučeni“ omladinci koji su preživeli opsadu tadašnjeg Lenjingrada. Fabrika je nosila naziv Kombinat broj 7, a samo naselje, zbog tajnosti poduhvata inuklearneindustrijske proizvodnje, klasifikovano je kao zatvoreni grad. Nazivano je šifrovanim imenima i čuvano unutar vojnog perimetra. Stoga se nije pojavljivalo na mapama SSSR-a. Za retke posete bile su neophodne posebne propusnice, čak i za najuže članove porodica koje su živele u gradu.

U starim izvorima možese naći podatak o postojanju velike deponije. Nalazila se u neposrednoj blizini postrojenja. Skaldištila je ogromne količine radioaktivnog i visoko toksičnog otpada, kao i mulja koji je sadržao uranijum, teške metale, kiseline i druge hemikalije. Opasana je bila desetmetarskim zemljanim zidom koji nije mogao sprečiti kontaminaciju podzemnih voda i Baltika. Posle obilnih padavina, jezerska deponija bi se izlivala i tako postala uzrok velike katastrofe. Medju stanovništvom su se počela javljati kancerogena oboljenja, deci je opadala kosa i u jednom trenutku Medjunarodna agencija za atomsku energiju označila je deponiju kao ozbiljan ekološki rizik. Ubrzo je otpočelo uklanjanje radioaktivnog otpada,  zatrpavanje na velike dubine i raščišćavanje okolnog terena. Akcija je zvanično okončana 2008.godine.

Današnji Silame je moderan gradić u kome je stari deo zadržao veliki broj građevina podignutih u staljinističkom i neoklasicističnom stilu. Priča o zabranjenom gradu pohranjena je u nekadašnjem nuklearnom bunkeru, u podrumu Kulturnog centra grada. U njemu tamnuje i velika zbirka predmeta iz doba Sovjeta, kao i preko dve stotine ikona i Lenjinovih slika i fotografija. U samom gradu, na mestu Staljinove statue demontirane 1963.godine, podignut je spomenik Atomskoj moći.

Treba pomenuti još jedan kuriozitet grada – nazivi ulica. Ulica M.Gorkog i dalje postoji, ali su preimenovane ulice književnika Čehova, Turgenjeva, Krilova i Korolenka.

Ulica Majakovskog takođe je sačuvana iako je bio sovjetski proleterski pesnik. Kao razlog se navodi da je pre svega bio pesnik. Jedina je u Estoniji.

Postoji i Gagarinova ulica, takođe jedina u Estoniji u ovom gradu.

Sačuvana je i Čkalova, iako je bio sovjetski pilot i heroj, ali bio je i jedini pilot koji je sa svojom posadom obavio prvi neprekidni let iznad Severnog pola.

Polina Osipenko je nadaleko bila poznata kao Čkalov u suknji, sovjetski pilot i jedna od prvih žena koja je dobila titulu Heroja Sovjetskog Saveza. Ali, kako se ispostavilo da je svojevremeno bila bliska Staljinu, skoro prijatelj porodice, odlučenoje o preimenovanju njene ulice.

Preimenovane si i sve „političke“ ulice - Kirovljeva, Ždanova, Lenjinova.

Osim Estonaca i gomile materijalnih uspomena koje ih podsećaju na mračno sovjetsko vreme, u gradu Silame žive i sopstvenici „pasoša vanzemaljaca“. Radi se o 30% Rusa koji su odbili estonsko državljanstvo ili ga iz nekih razloga nisu dobili i koji pogrdno i sa velikim nezadovoljstvom nazivaju svoj dokument.

Da li će biti sačuvani tragovi nemilog doba, uspomena na nekadašnje popularno odmaralište Čajkovskog i Pavlova, tragovi istorije koja se ipak dogodila, uskoro će pokazati najnoviji istorijski narativ.