Zovem se Nikolina

Zovem se Nikolina. Najmlađa sam žrtva nasilja u porodici. Rođena sam na današnji dan kao zdravo i srećno dete.

U porodilištu sam pri rodjenju dobila ocenu 10. Niko nije bio srećniji od moje majke sa kojom sam provela svaki tren svog kratkog života. Roditeljima moje majke bila sam vrhunac sreće njihovih života i ispunjenje svih želja koje čovek može da poželi. Sve to je uništio onaj koji me je i stvorio, moj otac! Trebao je da bude moj zaštitnik, onaj na koga ću se uvek osloniti u svom životu…da me podučava i sprema za život pored majke. Nije mi dozvolio da osetim radost života, odrastanje, prve zubiće, reči,  korake. Da osetim čari igre, da učim slova, idem u školu...sve ono što je namenjeno svakome ko se rodi. Oduzeo mi je sve to, kao i mojoj majci, sve snove i planove koje je imala za mene…budućnost. Mislila sam da me voli. Gledajući ga svojim malim očima, a u stvari nije.

Niko ne treba da uništi ono što je stvorio. Nijedno dete to ne zaslužuje…deca su za to da se vole, paze, neguju kad su bolesna…a ne da ih sprečavaš da žive. Sada smo zajedno na nekom mirnijem mestu. Danas bih napunila dve godine, duvala svećicu na torti, dobijala poklone i igrala se sa drugarima. Umesto toga, baba i deda će nam upaliti sveće na grobu i plakati gledajući naše slike.

Ne dozvolite da se tako nešto ikad više dogodi!

Posvećeno Nikolini Sabo - 12.04.2016-14.08.2016  i Slavici Sabo rodjenoj Đurđić - 17.11.1992-14.08.2016.