Mesta i sudbine

I dok na jugu Balkana, jedna mala, nekad ponosita zemlja, izgara u paklu ljudskog zla, mržnje, bolesti i decenijskih pošasti kao produkata loše vođene politike i zdravstveno zapuštenih političara, na severu Evrope, druga mala zemlja, do ovih godina slabo afirmisana, vodi sasvim drugačije bitke. 

Negde, na skrivenom proplanku nacionalnog parka Keila, u blizini istoimenog vodopada, nalaze se kapelica i spomen-obeležja grofovske porodice Benkendorf. Obrasli u divlje rastinje, istrošeni kamen i izbledeli epitafi odavno su se prepustili zaboravu. Daleko od očiju javnosti i publiciteta počiva grof Aleksandar fon Benkendorf.

Velika livada i retko rastinje izazivaju zelenom svežinom i manastirskom tišinom. Narušavaju je samo šušketavi koraci moje tročlane familije, računajući i kućnog ljubimca. Nailazimo na tablu sa natpisom PRISTOJNA OSOBA NE IDE NAPRED SA PSOM. Uzalud pokušavam da ovu zabranu „objasnim“ psu koji je već daleko u šipražju i bavi se razmenom kerećih SMS-ova.

Dogodilo se to u proleće 1422.godine, tačnije sedamdeset godina pre otkrića Amerike, trideset jednu godinu pre pada Vizantije i devet godina do spaljivanja Jovanke Orleanke. Dakle, u Talinu, tadašnjem Revalu, pre tačno 600 godina, otpočela je sa radom jedna od najstarijih apoteka na svetu - Raeapteek.

Estonija je u poslednjoj deceniji poprište dešavanja najznačajnijih sportskih susreta, kako na evropskom nivou, tako i svetskog karaktera. I nije iznenađujuće redovno prisustvo „belosvetskih“ izveštača i TV ekipa na takvim manifestacijama. Osim srpskih. Oni verovatno osvajaju visine svojih profesija na mnogo kompleksnijim zadacima, te je razumljivo što redovno ignorišu izveštavanja o „trivijalnim“, takoreći, „nevažnim“ događanjima na severnim meridijanima.

Žbunasto drvo u blizini stadiona Kadriorg obavijeno je bilo neobičnom paučinom. Podsećalo je na scenografiju iz SF filmova. Prolazak pored drveta bio je neprijatan i napet, jer se u svakom trenutku mogla dogoditi eruptivna pojava vanzemaljskih stvorenja sa lošim namerama.

U Estoniji je ovih dana mestimično, pretežno i povremeno. Neretki su iznenadni pljuskovi i grmljavine koji stvaraju doživljaj kataklizme. Ogromne količine vode pružaju neplivačima poslednju šansu, a gruvanje iz visina (kao ređa pojava) isteruje stanare zgrada na balkone (što je takođe retka pojava), ne bi li otklonili sumnju u treći svetski rat. Lični osećaj kreće se od umerene depresije, preko beznađa zbog neverice u dolazak nekakvog leta, pa sve do raznih sumanutosti i nekontrolisanih histeričnih ispada.

U davna vremena, jedan litvanski knez opsedao je Talin. Činilo se da ništa neće spasiti grad od osvajača, ali se kod gradskih vladara iznenada pojavio jedan ugledan čovek  i rekao da mu se u snu javila Sveta Birgita sa obećanjem da će spasiti Talin ako sagrade i posvete manastir. Članovi magistrata su se obavezali da ispune njenu volju. Odmah su na mesto naznačeno u viziji poslali litiju monahinja iz manastira Sveta Klara. Litvanci su na pola puta zarobili monahinje ali im je Birgita pritekla u nevolji.

Početak nedelje obeležilo je nezaboravno veče klasične muzike, koncert na kome su učestvovali talentovani harmonikaši sa muzičkog konzervatorijuma iz Kaunasa. Svečana sala palate Kadriorg pružila je gostoprimstvo ljubiteljima kvalitetnih nota, a iza magije uspešne muzičke večeri, na moju veliku radost, zapamćena je sjajna organizacija Momira Novakovića. Mladi umetnik iz Loznice, virtuoz na harmonici, potrudio se da umetnički doživljaj bude obostrano zadovoljstvo izvođača i publike.

U maju je navršena dvadesetogodišnjica postavljanja spomenika Dostojevskom u Estoniji, prvom piščevom spomeniku van granica Rusije. Ovom neverovatnom dogadjaju prethodila je šestogodišnja, moglo bi se reći, neprijatna istorija dešavanja. Do realizacije ideje došlo je zahvaljujući istrajnosti Nikolaja Vasiljeviča Solovjeva, tadašnjeg predsednika Saveza ruskih prosvetnih i dobrotvornih društava u Estoniji, kao i velikoj pomoći vlade Moskve, sa kojom je Talin, kao što je poznato, nedavno prekinuo odnose.