Mesta i sudbine

Ovo bi moglo biti najkraće javljanje sa severa. Naime, Estonci nisu fanatici u izučavanju kulinarskih doktrina, ne dangube izučavajući recepte. Suluda potraga za namirnicama i kulučenje pored šporeta – ne biva! Konzumenti su brze hrane kojoj tepaju junk food. Mljackajuje i proždiru, iako im se od nje hvata mahovina na guzici.

...U trpezariji, za velikim drvenim stolom, sedi sredovečni muškarac i tihim glasom priča o događaju od pre dvadeset sedam godina koji je ženi i njemu u potpunosti izmenio život. Te večeri, ispratili su svoje bliznakinje do luke da bi se ukrcale na trajekt „Estonija“. Devojke su bile profesionalne plesačice i putovale su u Stokholm gde ih je čekao zanimljiv angažman. Nažalost, 28. septembra 1994. godine „Estoniju“ su progutali talasi Baltičkog mora.

Iako u kalendaru piše jedno, sinoptička situacija u Estoniji beleži sasvim drugačija dešavanja. Početak avgusta je već, čini se, označio dolazak jeseni. Od tada sunce sve češće izostaje, temperatura se zakucala na desetom stepenu, Baltik se ustalasao i ružno potamnio. Pravo leto trajalo je čitavih mesec dana, što na severu, do ovih godina (globalnog otopljavanja), nije bilo realno. Oni koji su bili spretni i brzi nisu gubili vreme na iščuđavanje, već su svaki sunčani momenat eksploatisali do maksimuma.

Pazarni dan. U rukama mi je umesto cegera torba od ekološkog materijala i minijaturni novčanik koji je istisnuo moj stari pohabani kožni primerak. Veličine prosečne knjige, nabrekao do pucanja, bio je to neobičan trezor vrednosnih papira i neprocenjivog blaga.

Ribar uhvatio egzotično vodeno stvorenje iz reke Parnu, prvi put viđeno u lokalnim vodama pre devedeset godina - još jedan događaj koji je uzbunio estonsku javnost, ovoga puta i naučnike širom zemlje.

Ne tako davno estonsku javnost su potresla dva nesvakidašnja događaja.

Prvi se odnosi na jednog od čelnika najveće banke u Talinu, koji je iznenada dospeo u žižu interesovanja. Naime, simpatični čovek predvodio je tim „hemijskih“ stručnjaka, odgovornu grupu poštenih ljudi koji su pošteno radili i svim svojim umećem i trudom, koristeći najsavremenija sredstva hemijske tehnologije, pošteno, do izbeljivanja, prali i oprali dve stotine milijardi nerezidentnog novca, sa posebnim naglaskom na sumnjivo poreklo istog.

Srbi u Estoniji prava su retkost, susreti sa njima takođe. Čarobne trenutke sa bivšim zemljacima iz jedne bivše zemlje, doživljavala sam kao nacionalni praznik. U udaljenoj i hladnoj zemlji, išibanoj vetrovima i najčešće zaleđenoj, efekat srpskog jezika milozvučan je i svakako terapijski.

Neverovatno i moguće! U Estoniju je došlo pravo pravcato leto. Nezapamćeno visoke temperature, „topli fen“ koji ne donosi olakšanje i rojevi nekakve leteće gamadi koja samo otežava vremenske „neprilike“.

Ako je pijaca začetnik kulta prirode, biblioteka svakako predstavlja kult naroda i njegovih predaka i nezaobilazna je stanica na putu upoznavanja Estonije.

Pоstојi pоdаtаk dа је izvеsnа Аmаliја Švаpаh (rоđеnа 1866.g.), prоfеsiоnаlnоg
nаdimkа Мis Fišеr, 1902. gоdinе u Таlinu оtvоrilа prvе „službеnе“ bоrdеlе.
Nајpоznаtiјi је biо bоrdеl Viktоriја. Nаlаziо sе u ulici Маrdi brој 7. Pо rеčimа
nоvinаrа Rааmаtupоrtааlа „оstаviо је trаg u fоlklоru i sеćаnjimа“. Ni nа trеnutаk nе
trеbа pоsumnjаti u njеgоvе rеči.