Njoj (poezja)

A kome ako ne tebi?

Kojoj jeli da budem bor?

Pred kojom ikonom da crn kleknem?

Kojem stvoru da budem stvor?

Za čiju čast da grešan stradam?

I uz sunce mlado za koga da zrim?

Kojem Bogu da se pred nečastivim nadam?

Kao reka bez ušća

i izgubljeni pesnik,

za koga mirno da tečem,

kome da pišem stih?

A kome ako ne tebi?!

Jednom kad me nema, kad me slome, kad umrem -

pa se setim da još mogu da poletim

i od grdnog ludila još grđem dođem sebi

pa, svet kurvinih ćeri i sinova pitam:

A kome ako ne tebi?!

Srećo moja...

Vaskrsla nado u besmrtnom beznađu;

željo preželjena.

Kome?

Zar mutna voda u dlan da mi spava?

I ja žedan tebe s njom da spim?

Zar sa kujom nekom kolevku da stvaram?

Zar pred kolevkom praznom anđele da bdim?

Reci mi...

Dok me još ima,

i dok sve što imam uzaludno tone.

Dok me rđavog

rđaviji lome,

reci mi milo moje: Kome?

Kome sjajna zvezdo svih mrklih neba?!

Slobodo od neslobodnih sakrivena...

Ti mirna luko,

mojim burama branjena.