O ženama u i za umetnost
Kada je moj sin bio klinac, jednog leta, između ostalog, trenirao je i košarku. Bio je topao dan, baš vreo a trening, izuzetno naporan, bio je tačno u podne. Nisam bila jedini roditelj koji je uznemireno prato znojenje na vrelom betonu svojih mališana.
Kada sam rešila sa tribina da siđem i prođem do kafića u hladovinu, uredno sam obišla teren na kome su klinci trenirali. Kafić je bio sa druge strane igrališta, valjda je jasno. Za mnom je krenuo jedan otac. Nije koristio put kojim sam ja išla - okolo, naokolo. Hladno je, vrlo sporo, pošao prečicom, preko sredine terena.
Kada sam konkurisala za mesto direktora u ustanovi u kojoj radim, moj motivacioni govor bio je obojen konstrukcijama tipa oprostite, ali mislim, ili smatram da bi bilo dobro, ako bi eventualno… I slične gluposti. Moji konkurenti, sve muškarci, govorili su obećavam ja, ja ću uraditi, ja. Pobedio je muškarac. U mojoj firmi koja radi 66 godina, nikada žena nije bila direktorka. Iako sam imala najviše obrazovanja i najbolje refrence, nisam imala šanse. Neki - neke su me proglasili budalom što sam uopšte probala, a mnogi k….. I dalje to misle o meni, iako je prošlo više godina. (Mora da je problem u meni? A?)
Redovna profesorka Psiholingvistike Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, profesorka emiritus, Svenka Savić se decenijama bavi pitanjima roda i jezika i uvek je tvrdila da je bez obzira na svu ravnopravnost koja zakonski postoji između žena i mušaraca, ista samo na papiru, a nekad ni tamo. A za to ne treba da budete doktor nauka. Mi smo slabiji, lepši pol. Ako smo jake, to nešto ne štima. Dobijamo karakteristiku. Ako smo lepe k...a, ako smo fizički neugledne, ili ne dao bog, sa nekim neprijatnim fizičkim obeležjem, još gore.
I neka mi neko kaže da je to stereotip! Samo neka mi kaže.
Sve što radimo, čime god da se bavimo, moramo da idemo zaobilaznim putem. Kao ja oko košarkaškog terena...
Prošlog meseca sam posetila dva performansa u Beogradu, koja na vrlo sofisticiran način, mnogo slojevitije i ubitačnije progovaraju na temu ženskog bivstvovanja, bez obzira kojoj kulturnoj matrici pripadali. 6. juna za vreme Mikser festivala audiovizuelna umetnica Shelbatra Jashari izvela je performans Čin pisanja. Njene glavne tačke tematskog istraživanja centrirane su oko vizuelnog predstavljanja ljudskog tela i različitih politika i strategija koji koriste Istok - Zapad Sever- Jug, komunizam / kapitalizam / orijentalizam. Žena pod burkom sedi ogoljenih nogu po kojima možete da pišete.(Intervenišete) Umetnica kaže da su svi bili nežni prema njoj. Dodajem, odnegovana publika jednog festivala. Kakva je to provokacija, u istinu. Koliko gneva bi takav umetnički gest mogao da izazove u zemljama gde je burka obavezan deo ženskog asesoara? Koliko slojeva višeznačnosti nosi ceo performans. Od samog naslova, gde se autor zaista sa jedne strane potpuno razotkriva a sa druge u mistifikaciji skriva, do one strašne ženske sudbine da smo kroz vekove, mi žene negde uvek bile na izvolte, kako god okreneš, pa čak i kad si u Louboutinkama.
Foto: Bojana Janjić
Drugi performans je izveden istih dana kada i prvi u galeriji preko puta Mikser House, u galeriji 12HUB.
„Blue Holding, objektima kojima se koristi, gestom i repetativnom i predvidivom strukturom od tri performansa, promišlja pojam klasičnog. Tragovi performansa koji su bili izloženi teže da podstaknu svest publike o prisustvu odsustva, otvarajući pitanje snage performansa u odsustvu umetnika. Pitanje odsustva je trenutno fokus rada Elane Katz, posebno imajući u vidu obiman projekat Spaced Memory koji umetnica razvija na Balkanu od 2011. godine. Ovaj rad se bavi nestajanjem jevrejske populacije u Istočnoj Evropi i ispituje post-memoriju na lokacijama istorijskog brisanja. Referenca na bol, kako telesni tako i šire, se u radu Blue Holding delimično može videti i kao refleksija na istorijske patnje ali i na savremene okolnosti neposrednog okruženja u kome rad nastaje.“ (Iz afiše)
Umetnica leži na podu u velikoj mrlji od mastila (oružju nas, pisaca) polugolih leđa koja nam je okrenula. Mastilo curi na nju sa violine na kojoj nema žica.
Elana je svaka od nas.
A to bih svakako, mogla biti i ja.
http://www.elana-katz.com/Elana_Katz/index.html
http://shelbatrajashari.com/about/
http://www.g12hub.com/?q=sh/blue-holding-elana-katz
mr Aleksandra Nikolić Matić