Олег Асиновски "Za mene je ideja beskonačnosti vera u Svetu Trojicu" - razgovor i prevod: Valentina Novković

U književnosti ste prisutni skoro četiri decenije, da li se sećate prvih pesama koje ste napisali. Šta vas je inspirisalo?

Osećam da poezija nije baš književnost, pa čak ni književnost uopšte. Oni zvuče, rađaju se iz muzike pre rođenja pisanja. Sećam se da su prve redovi odjednom zazvučale sami od sebe kada sam se vozio tramvajem od stanice metroa Vojkovskaja u Moskvi, tada sam imao 8-9 godina. Postojao je tok rimovanih redova. I na svakoj tramvajskoj stanici ti redovi bi se, takođe, zaustavljali, a kada bi tramvaj krenuo, oni bi ponovo počeli da zvuče, ali na sasvim drugačiji način. Tako se i desilo – koliko stajanja, toliko različitih stihova. Nije mi palo na pamet da bilo šta zapišem. Da, i nisam zapamtio ove redove. Sećam se da je bilo proleće i bilo je zabavno!

Koje uspomene vežu iz detinjstva? Da li se sećate prvih knjiga koje ste pročitali? Da li je to bila proza ili poezija?
Da li ponovo čitate neke od ovih knjiga, doživljavate li ih na isti način kao i ranije?

Prve knjige koje sam pročitao bile su sve knjige Nikolaja Nosova. Knjige o Neznalici i ne samo one. Čitao sam i Puškina sve redom! Zvuk! Čitao sam čitav život Nosova, Puškina! Ne znam ni šta osećam. Ja sam samo srećan!

Ko je od pesnika, ruskih i stranih, ostavio na vas najjači utisak? Zašto?

Isak Sirin, Homer, Vergilije, Ovidije, Katul, Deržavin, Puškin, Batjuškov, Ljermontov, Boratinski, Fet, Blok, Mandeljštam, Rilke, Celan, Frost, Dante, Petrarka, Don, Kavafi, Montale - favoriti!

„Religija, filozofija, umetnost – ova tri stuba na kojima se držao svet čovek je izmislio da bi simbolično materijalizovao ideju beskonačnosti“, smatra Tarkovski. Šta su za vas religija, filozofija i umetnost, kakva je veza između njih, šta ih razdvaja?

Ne slažem se sa Tarkovskim. Religija – da. Umetnost – da. Filozofija nije. A reč „stubovi“ nije prava reč. Za mene je ideja beskonačnosti vera u Svetu Trojicu. A reč „ideja" nije prava reč, jer vera nije "ideja". Da li je život „ideja“? Hegel je pisao o hijerarhiji Muzika – Poezija – Slikarstvo, ovo je ljudski interesantno, ali ništa više, jer je ovo filozofiranje.

Prema rečima pesnika i kritičara Borisa Kolimagina, nastavljate tradiciju Hajnriha Sapgira u modernoj ruskoj poeziji. Sva vaša najnovija dela povezana su sa knjigom nad knjigama – sa Biblijom.
U kojoj meri se čovek bavi duhovnošću u modernoj eri? Da li je postojao neki konkretan događaj koji Vas je podstakao da u svojoj poeziji koristite biblijske motive i tumačite ih na svoj način?

Ništa me ne povezuje sa Hajnrihom Sapgirom. Poštujem Hajnriha, dobro sam ga poznavao lično, ali mi njegova poetika nije bliska. Hajnrih je virtuoz, ali nije majstor.

Nije čovek taj koji se bavi Duhom, već se Duh bavi čovekom. Moderna era je za čoveka, ali ne i za Duha! Hvala Bogu da, kako vidim, zato istorija ne prestaje. Čovek je slobodan u svojoj istoriji, ali nije slobodan u Duhu.
Ne tumačim biblijske motive, Gospodu ne treba nikakvo tumačenje. A Gospodu ni pesme ne trebaju! Treba mu čovek, potrebna mu je pametna ljudska duša. A stihovi – oni samo ubrzavaju razmišljanje, ali duša nije u njima, već iza njih.

U pripremi je i Vaša knjiga „Rat sa demonom u Carstvu Nebeskom“. Koliko dugo su pisani stihovi iz ove knjige, šta je potrebno čoveku da iz ove borbe izađe kao pobednik, koliko iskušenja, malodušja, patnje?

Nema pakla, nema raja. Postoji samo Carstvo Nebesko, i Ono je u čoveku. A demon u čoveku znači demon u Carstvu Nebeskom. Gospod ne odvaja čoveka od demona, Gospod daje slobodnu volju i čoveku i demonu. A u Carstvu Nebeskom volja demona ratuje sa voljom čoveka. Rat traje i traje, i pre Strašnog Suda i posle Strašnog Suda. I samo na Strašnom sudu i čovek i demon sude sami sebi, volja demona i volja čoveka sude sami sebi, ali ne jedni drugima. A Gospod nije sudija, Gospod je ljubav! Uostalom, i čovek i demon su podjednako žedni Ljubavi!

Šta razlikuje pesnike od drugih ljudi?

Pesnici su ljudi. Svaki čovek je pesnik. Nema razlike!

U Rusiji ste radili sa decom koja pohađaju „Nedeljnu školu” pri pravoslavnoj crkvi, recite nam nešto više o tome.

U Nedeljnoj školi pri Hramu stvarao sam sa decom (deca su bila od 8 do 10 godina) poemu „Kovčeg“. Davao sam prvi stih, a zatim je svako dete dodalo svoj stih u redu, i tako u krug. Bilo je veoma zanimljivo i deci i meni! Poema je bila gotova za 3 meseca! I hram je to objavio! Publikacija je vrlo brzo rasprodata. Sav prikupljeni novac donirali smo za pomoć potrebitima.

Što je čovek više dosegao u mentalnom i moralnom razvoju, što je slobodniji, život mu pruža više zadovoljstva“, smatra Čehov, da li se slažete sa njegovim mišljenjem?

Slažem se sa Čehovom. Što je čovekova duša pametnija, što čovek ima više dužnosti prema duši, čovek je aktivniji u borbi protiv svojih nedostataka! Na kraju krajeva, sloboda je mogućnost delovanja!

Proveli ste neko vreme u manastirima, kakav je život iza manastirskih zidina?

Manastir je otvoren za svakog vernika, bez obzira na veroispovest! Jedan je Gospod! Manastir nema zidine! Živeo sam u manastirima i u Gruziji i u Crnoj Gori. Iskušenik sam srpskog manastira „Stanevići“ u Crnoj Gori. Iguman je znao i voleo moje pesme, a da mene lično nije poznavao. Tako me je pozvao u manastir, i posle izvesnog vremena učinio me iskušenikom. U Stanevićima su radili Njegoš i Vuk Karadžić. Sam sam sebi izabrao poslušanje – pravljenje sveća. Jer sastavljanje stihova nije poslušanje, i nemoguće je pisati rime po ceo dan (sa pauzama za vreme Službe). Zato sam naučio da pravim sveće. Nažalost, sada je u manastiru velika popravka, za sada nema gde da se živi.

Mitropolit Amfilohije je zaveštao manastiru svoju ogromnu biblioteku. Tako se gradi prostorija za biblioteku Amfilohije (vječnaja pamjat našem Vladiki!)

Čemu čovek treba da nauči razum, a čemu srce?

Čovek treba da se trudi da živi po svom srcu, po svojoj duši, jer srce, duša je u izvorno svetlija, mudrija od čoveka! Slava Gospodu!

Oleg E. Asinovski (Rusija, 1964)

Krajem 1980-ih objavljen u „Antologiji ruskog slobodnog stiha“, almanasima „Poezija“, „Izvori“ i dr., objavio knjigu pesama. Posle desetogodišnje pauze vratio se poeziji 1999. godine, objavljivao u časopisima „Arion” i „Futurum Art”, kao i na internetu.
Objavljene knjige:
"Pre i posle" 1986
„Svoji“ (serija od 25 malih knjiga u kutiji) 1999
„Plač elementarnih čestica" 2002
„Platno" 2005
„Trijada“, 2006
„Plivanje" 2010
„Na poslednjem malom nebu“ 2017
„Monah“ 2017
U pripremi je i knjiga „Borba sa demonom u Carstvu Nebeskom“.