Pesma na grobu palog druga

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce;

Taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

sa večito svojom politikom,

ali i ono – takvo kakvo je, nemušto i nemo,

skoro pa mutavo,

može jedino da guta i da trpi,

da te oplakuje u tišini svog jada,

dok jednom i samo ne prepukne kao zrela jabuka

koja pada na tvrdu zemlju.

Oprosti, ali sve mi se čini

da u tvom grobu leži moja kolevka;

Šansa za novo rađanje

i za novi život -

i to baš onakav život

kakav smo nekada zajedno prezirali.

Život odraslih ljudi,

lupeža i prevaranata;

Život ljudi sa hiljadu lica -

jednim za decu, drugim za suprugu,

trećim za ljubavnicu,

četvrtim za podređene, petim za nadređene,

i tako redom...

Život između životarenja i preživljavanja

sa retkim trenucima iživljavanja

uz skupa pića i jeftine žene.

Oprosti, ali tebe odjednom više nije bilo.

Mrtav si - a nisi umro!?

Jednostavno si iščezao, nestao...

Možda si samo umoran sklopio oči;

Zaspao negde prevaren i sapet

u nadi da ćeš se probuditi

u svetu koji si tako dugo budan sanjao,

ili da ćete probuditi ona koju si sanjao.

Druže moj, ne smem da te pamtim!

I veruj mi neće mi biti lako zbog toga.

Neće biti lako videti ptice kako jezde nebom -

a ne setiti se tebe.

Čuti gitaru -

a ne setiti se tebe.

Čuti nekog novog grlatog klinca

kao smelo uzvikuje reč: sloboda;

Tu reč koju kao da si ti izmislio i uvukao u rečnik;

Čuti je, a ne setiti se tebe.

Neće biti lako.

A kada bih morao da te pamtim,

pamtio bih naša maštanja,

naša odrana kolena,

zmajeve od papira,

olovne vojnike

i one nasmejane oči - bistrih zenica,

dok su još mogle naivno i iskreno da se smeju...

Pamtio bih i ono veče pored reke

kada ti pijanom prilazi kurva -

ti uzimaš sav novac koji imaš -

još i nas poharačiš – sve daš njoj,

a na njeno pitanje: šta za ovo želiš -

ti odgovaraš: želim da sebi kupiš jednu slobodnu noć

i da uživaš u pogledu na reku...

Večeras tako lepo teče, kao da peva...

Samo to - reče ona.

Samo to - reče ti.

Budalo jedna.

Ti jedno kopile!

Kopile hrabrosti koja je zalutala na ovaj svet

i u njemu ostavila tebe

da se bosonog saplićeš o svaki kamičak,

koji onim zrelim i odraslim ljudima

neprimetno ostaje zaglavljen negde u đonovima cipela.

Znaš: ako jednom budem imao decu -

pričaću im o svemu - sem o tebi!

Nisi ti za ljude prijatelju...

Bogovi ti više pristaju.

Hajde:

Putuj druže… Putuj.

Neka ti je lak vetar

koji te danas nosi;

Čista vero moja!

Želim ti dug život u tvojoj slavnoj smrti.

Druže:

Bila je čast izgubiti mladost sa tobom.