Pitanja bez odgovora

Da li se majčini snovi i bol nasleđuju?

Da li su čežnja i tuga predaka pečat na duši budućeg deteta?

Koliko smo svoji od rođenja do smrti?

Da li se ikada oslobađamo nasleđenog prtljaga?

Da li se može pobeći od sebe takvog, izvajanog od ko zna kakvog vajara, sa kosturom od žice i besno nabacanom glinom koju grubim potezima taj oblikuje, a sve od zavisnosti njegovog talenta i strasti?

Da li je smisao života probuditi se u snu koji se živi ili ostati svesno neprobuđen?

Da li mi živimo samo sa onim što nam čula dozvoljavaju ili ima još nešto iza toga?

Šta smo mi, ljudi, tragači, snevači, naštimovani ili raštimovani instrumenti nečije volje?

Da li smo nečiji vic, šala, pesma ili plač?

Da li ikada možemo biti ptica sa svešću da je nekada bila čovek? Da li bi zbog tog saznanja ptica bila očajna ili čovek?

Da li je sve, ama baš sve božja volja? Ili je Njegova volja da mi tako mislimo, a u stvari nije?

Oče naš koji si na nebesima, dokle je volja Tvoja, a odakle naša?

Da se sveti ime Tvoje u svima, baš u svima?

Da dođe carstvo Tvoje? Zar nije već sada i uvek i zauvek?

Da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu? Zar nije već sada i uvek i zauvek?

Hleb naš nasušni daj nam danas

i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim

i ne uvedi nas u iskušenje već nas izbavi  od zla

jer je Tvoja sila i slava u vekove vekova.

Amin.