Ples sa zvezdama

Jovanović je zaustavio svoj stari Renault ispred semafora. Trenutak ranije, on se premišljao da li da prođe “na žuto”, ali se ipak, u poslednji čas, zaustavio. Vozač Audija iza njega, očigledno nije bio oduševljen tom odlukom, pa mu je uputio jedan besan protest sirenom.

“Da li bi voleo da plešeš sa zvezdama?”, upitala je jedanaestogodišnja devojčica sa zadnjeg sedišta.

“Sa čim?”, upitao je odsutno Jovanović

“Ne sa čim - sa kim… Sa zvezdama…”, rekla je devojčica i pokazala na ogroman bilbord koji se nalazio na samo nekoliko metara od njih. Plakat je reklamirao srpsku verziju američkog TV-programa “Dancing With the Stars”. Bila je to fotografija devojke i mladića u nekoj okretnoj igri. Jovanović je retko gledao televiziju, ali je shvatio o čemu se radi. Dok se upinjao da dokuči ko je od dvoje sa slike zvezda, a ko igrač sa zvezdom, promrmljao je:

“Zašto bih ja plesao sa njima?”

“To bi svako voleo”, rekla je devojčica.

“Ja ne bih”, rekao je Jovanović.

“Zato što nemaš pojma sa plesanjem”, rekla je devojčica.

“Nemam ja vremena za to, kćeri. Tražim posao, rešavam probleme, a i kad bih plesao, plesao bih s nekim ko mi se… Stvarno sviđa, a ne s nekakvim ljudima s televizije”.

“Dosadan si. Zvezde se svima sviđaju.”

Nekoliko sati kasnije, kad je devojčica zaspala, Jovanović je pozvao bivšu suprugu telefonom.

“Slušaj”, rekao je, “mislim da ona previše gleda te rijeliti emisije na televiziji… Sad je opterećena nekakvim “Plesom sa zvezdama”…

Odgovor je stigao nakon nekih pet-šest sekundi ćutanja:

“Pa šta?”

“Smatram da bi trebalo više da usmerava pažnju na pametne stvari.”

“A da li bi od tebe mogla nešto pametno da nauči?”

“Svakako. Dosta toga.”

“Kao na primer? Šta konkretno?

Jovanović je zaustio da odgovori, ali mu se mozak blokirao.

“Kad neko tako formuliše pitanje, teško je u nekoliko rečenica dati pravi odgovor… Ali… Puno toga…”

“Aha… Puno toga…”

***

Jovanović je uključio radio i umorno se uvalio u fotelju. Emitovali su staru nostalgičnu sladunjavu pesmu, jedan vrlo popularan “stiskavac” iz njegove rane mladosti, iz vremena kad je bio svega tri-četiri godine stariji od sadašnjeg uzrasta svoje kćeri. Pred očima mu se zavrteo ples sa jednom po malo punačkom, ali preslatkom devojčicom rumenih obraza i krupnih crnih očiju koji se odigrao na davnoj kućnoj zabavi, proslavi rođendana jedne školske drugarice. Pomislio je kako je ta devojčica, u to vreme, bila njegova jedina zvezda, i da je njegov mladi život bio istinski njegov. A danas ljudi žive tuđe živote, tuđe sudbine, plešu sa tuđim zvezdama, koje su i same usamljene, možda čak i usamljenije od svojih obožavalaca i javnih partnera u plesu. Onda je pokušao da posmatra čitavu tu stvar iz vizure zvezda. Pozovu ih u taj šou, dobro im plate da pred kamerama plešu sa običnim ljudima, koji onda od njihovog zvezdanog dodira i sami postaju zvezde, baš kao što oni koje ujede vampir postaju vampiri. I što se više ta zvezdana prašina širi, manje je istinskih zvezda i sve manje običnih srećnih ljudi…

***

Sledeće nedelje, Jovanović je odlučio da ipak pogleda šou “Ples sa zvezdama”.

Bio je sjajan, glamurozan, razdragan, pomalo namešten. Nakon emisije, Jovanović je ostavio sledeći status na svom fejsbuk nalogu:

“Prvi put sam gledao “Ples sa zvezdama” i odmah dobio želju da plešem sa jednom zvezdom. Neću vam reći koja je, nek to ostane moja tajna. Od sada ću pratiti emisiju.”

Vojislav Todorović