Promocija nove knjige Milana Neđića "Uzalud"

Nepodnošljiva lakoća pisanja iz potrebe

Za pisanje, kao i za svaki drugi autorski rad, postoje samo dva osnovna razloga – potreba i namera. Retko se dešava da su kod tvorca autorskog dela prisutna oba. Pisci sa namerom neretko su u grču, koji se oseti koliko god da im uspe da svoje delo učine „savršenim”, dinamičnim, atraktivnim i prijemčivim. Kod takvih je „zanatsko umeće” na prvom mestu, pa se odmerava svaka reč, emocije se stvaraju i provociraju i delo se brusi i pegla do perfekcije kako čitalac ne bi osetio grč koji je neminovno prisutan. Negde sam pročitao da se čuveni nobelovac Vilijam Fokner često budio u grčevima i fizičkim bolovima tražeći onu jednu reč koja mu nedostaje. Kod ovih drugih, pisaca iz potrebe, nema grča, ali ima čiste emocije i čitalac im bezrezervno veruje, a neretko se i identifikuje sa nekim od likova, nekom emocijom, događajem, slikom... Čvrsto verujem i mislim da sam naučio da prepoznajem ove druge, u koje svrstavam i Milana Neđića, čija sam prethodna dela upoznao i čiji spisateljski razvoj pratim. Ovde nema ni grča, a nema ni te jedne reči koja nedostaje. Moj je utisak da je ovde sve potaman.

Kratak roman mozaik Milana Neđića odlikuje se odsustvom želje za fascinacijom i „osvajanjem” čitaoca, što smatram vrlinom ovog dela. U jedva stotinak stranica oslikano je zlovreme devedesetih i uzaludnost rata u Bosni i Hercegovini na nepatetičan i nesenzacionalistički način, ali filmski dinamično i slikovito, što čitaocu ostavlja prostor da se dobro pozamisli o ovoj temi, nažalost još uvek svežoj i gorkoj. Brzinski je oslikano i vreme previranja i protesta u Beogradu devedesetih iz ugla bosanskog studenta izbeglice koji je, uprkos sveopštem ludilu nacionalizma i ostalih „izama”, ostao svoj i „u jednom komadu” – mnogi nisu...

Uz sve pomenuto, roman uzalud? ima sve odlike savremenog romana koji ničim ne opterećuje čitaoca, osim sveprisutne težine pomenutog zlovremena, koja i dalje lebdi iznad nas. Stoga vam preporučujem ovu brzu knjigu koja će vas opomenuti, zabaviti, a bogami pomalo i zastrašiti. Što se ono kaže – bilo, ne ponovilo se, osim poslednje, kratke priče LA REVOLUTION.

Milomir Bata Cvetković