SF

Fantastika, naučna fantastika, epska fantastika... Bajka... Podsvesno... Nadsvesno... Tok svesti... Nadrealno... Definicije ovih pojmova jesu neodržive. Tačnije, sve mogu biti validne, ukoliko su smislene, naravno. One zavise od tačke gledišta, od našeg ličnog poimanja stvari. Jer, šta bi, na kraju kajeva, bilo – realno? Realno je, kažu, ono što je opipljivo, dokazivo, što stvarno postoji. Ali, na kakvim nogama stoji – to što postoji? Na realnim, opipljivim, dokazivim? Zar sve što je realno nije ujedno i najteže dokazivo, već samim tim što po default-u zahteva da bude dokazano? Realno – realno uopšte ne postoji. I to je stvar gledišta i ličnog poimanja. Ono što nije realno često ispada najrealnije. Kad se malo više zagledamo – sve oko nas je SF i sve realno dolazi odatle. Ne postoji dobar razlog da se prepiremo s tim, mislim sa fantastičnim i nerealnim. Jer to ne vodi ničemu. Pardon, vodi, ipak vodi nečemu: vodi još jednom začaranom krugu poniklom iz čiste ideje. Koja se ne može opisati prikazivanjem stvari onakvima kakve one jesu. Zato što će ih svako od nas videti drugačije. Možda je ovo jedino realno. Ali možda.

Tanja Taubner Gajić