Shikdar Mohammed Kibriah, filozof i književnik "Poezija je estetska filozofija ljudskog iskustva " - autor intervjua Valentina Novković

„Književnost ne postoji u vakuumu. Pisci kao takvi imaju određenu društvenu funkciju tačno proporcionalnu njihovim sposobnostima kao piscima. To je njihova glavna uloga“, napisao je Ezra Paund. Koja je, po Vašem mišljenju, uloga pisaca u svetu, da li oni mogu da utiču na svest ljudi, da stvore bolji svet?

Istina je da su pisci prirodno malo drugačiji od običnih ljudi. Ali, treba imati na umu da oni nisu anđeli ili đavoli. Definitivno su građani društva ili države i iznad svega građani sveta. Dakle, pojedinačno pisac je skoro statutarno biće i etički entitet. Zbog toga, on ne može da ignoriše društvene, etičke, građanskopravne i zakonske obaveze. Drugo, pisanje je najrazumnija kreativnost koja lako dotiče ljudska osećanja, motiviše njihove misli i poglede i aktivira ih da izgrade ili upropaste civilizaciju. Dakle, oni mogu odigrati veliku ulogu za čovečanstvo. Ako se pisci jedinstveno suprotstave svim zalima kao što su rat, agresija, korupcija, fašizam, rasizam itd. i snažno se zalažu za humanost, ljubav i mir i posvete svoje stvaralačke napore dajući prednost ovim pitanjima, mislim da možemo učiniti ovu planetu zaista pogodnom za život, miran i pozitivno napredan za sve ljudske duše. Ali naši modernistički prijatelji ne žele da se slože sa ovom idejom jer misle, dok je umetnost objektivna, ograničena je svojim predmetom i onda nema umetnosti zapravo jer je umetnost samo uživanje u lepoti. No, zaboravljaju da je lepota osećaj zadovoljstva koji dotiče naša čula na mnogo načina i može biti fizički ili materijalni, psihološki, intelektualni, emocionalni, duhovni, etički, društveni i tako dalje. Ako u njima raste osećaj lepote, oni će prirodno biti deo umetnosti. Onda oni ne postoje kao objektivnost, oni istinski deluju kao deo subjektivnosti. Ovde subjektivnost uz objektivnost čini stvaralačku harmoniju osećanja lepote. Ako je ovaj harmoničan proces savršeno izveden, on drži apsolutnu istinu univerzuma i time čini umetnost univerzalnom. Ono je prvo empirijsko, zatim intelektualno i na kraju intuitivno. To je centar osećanja estetske lepote i za umetnike i za one koji traže umetnost. Kada tragalac za umetnošću može stići tamo putem osećanja, on se zadovoljava neizmernom radošću lepote koju nazivamo estetskim osećanjem. Dakle, ovde možemo zaključiti da objektivnost nije prepreka umetničkom stvaralaštvu, već obezbeđuje osetljivost koja mu je potrebna. Zato iskreno verujem da je humanistička posvećenost neizbežno relevantna za prirodu umetnosti. Ako u njenoj prirodi nema istine, lepote ili dobre volje, onda će to biti samo korpa bez dna. Pošto je poezija umetnost visoke klase, pesnik nema okvira da bude neodgovoran prema čovečnosti, uljudnosti, moralu, lepoti, blagostanju i tako dalje.

Vi ste stvaralac koji je decenijama prisutan u književnosti, objavili ste 17 knjiga, pisac ste i pesnik, da li se sećate svojih prvih pisanih dela? Da li je to bila poezija ili proza?

Diplomirani ste filozof, kako vam to pomaže u književnosti i šta povezuje ove dve nauke?

Shikdar: Da, ja sam pisac i pesnik i pišem prozu, poeziju i priče. Sećam se svog prvog pisanog dela koje je bilo roman i nastalo je kada sam bio student. Ali, nisam uspeo da ga objavim i na kraju sam ga neoprezno izgubio. Moj prvi objavljeni rad bio je članak o savremenoj političkoj krizi u našoj zemlji koju je stvorio tadašnji vojni autokratski vladar koji je nasilno zauzeo vlast. Objavljena je u nacionalnom nedeljniku 'Manchitra' 1987. Bila je to politička analiza tadašnjeg neuspeha demokratskog pokreta koji se vodio protiv vojne vlasti. Ali ne mogu da se setim niti da prepoznam svoj prvi pisani rad jer sam od detinjstva bio naviknut da pišem.

Čitavih 90-ih pisao sam neke od mojih filozofskih članaka koji su objavljivani u nacionalnim i lokalnim novinama, časopisima i periodici. Zbirka ovih članaka objavljena je u mojoj prvoj objavljenoj knjizi 1997. Tako da je moja prva objavljena knjiga bila proza, a ne poezija. Objavljivanjem ove knjige preko noći sam postao priznat kao pisac filozof.

Filozofija mi pomaže da logički razumem ovaj univerzum, a poezija mi pomaže da estetski osetim ovo logično iskustvo. U stvari, svaki smisleni predmet mora imati filozofiju u svojoj prirodi i obliku. Poezija se ne razlikuje od toga. To nije samo senzacionalno ili emotivno, već i promišljeno intelektualno i intuitivno vitalno što rezultira estetskim osećanjem duševne suštine. Dakle, poezija je estetska filozofija ljudskog iskustva.

„Sreća je kada je ono što mislite, ono što kažete i ono što radite u harmoniji“, napisao je Mahtma Gandi. Šta je za vas sreća, u čemu se ona sastoji?

Shikdar: Da, mislim kao što je Gandi rekao. Ako postoji dilema između unutrašnjeg i spoljašnjeg pojedinca u osećanju i izvođenju, on ne može biti stabilan u harmoniji telesno i netelesno. On ne može da deluje kao integrisana ljudska duša. Ne verujem u takvu vrstu sreće koja je samo telesna ili bestelesna. To je, u stvari, uravnotežena kombinacija tela i uma koja stvara duševnu individualnost. Da bismo bili zaista srećni, ne možemo zanemariti ni svoje fizičke ni mentalne zahteve. I jedno i drugo treba ispuniti. Znamo naše telesne zahteve i željno se trudimo da im izađemo u susret, ali često ostajemo nesvesni naših bestelesnih zahteva koji su logički, etički i estetski povezani sa čovečanstvom. Uvek se slažem sa poslovicom „Sreća se sastoji u zadovoljstvu". Ako je svaka ljudska duša zadovoljna onim što ima, ne može biti sebična i pohlepna osoba koja je preterano željna i zahteva sve više i više. Tako je motivisana da izgubi etički temperament i ljudski osećaj i postaje agresivna da prekrši zakon reda i ljudskih prava. Ako ima zakonodavnu ili vladajuću moć, on konstituiše zakone u korist svog interesa. Ovu nesrećnu vežbu uvek doživljavamo u svim vremenima.

Mnogo je definicija poezije i pesnika od postanja do danas, a jedna od njih je da je on nit koja povezuje nebo i zemlju. Na koji način doživljavate poeziju, da li se pesnik razlikuje od običnih ljudi?

Shikdar: Da, tačno ste rekli da poezija ima mnogo definicija i istina je da se pesnik razlikuje od običnih ljudi u smislu, osetljivosti i izrazu. Mislim da poezija svoje poetske podatke dobija iz prirodnih objekata koji se intelektualno doživljavaju i obogaćuju pronicljivim osećanjem istine i lepote koji stvara izvanredno intuitivno osećanje radosti. To je estetski i najviši moto poezije. Sagledavanje poezije je na prvi pogled pojava istine, ali na kraju asimiluje apsolutni osećaj univerzalne istine koja se pojavljuje u pesniku kao razumljiv svet stvarnosti.

Koja je uloga pesnika u ovim modernim vremenima u kojima se ljudi žure i nemaju vremena da se posvete čitanju?

Shikdar: S pravom se kaže da se savremenim ljudima žuri i da nemaju vremena da se posvete čitanju, posebno poeziji. Zapravo, ne samo poeziju, savremeni čitaoci nisu voljni da čitaju nikakve ozbiljne i promišljene teme. Nekada nije bilo mogućnosti uživanja u predmetima u ruci i ljudi su bili posvećeni čitanju i uživanju u pozorištu, filmu i cirkusu itd. Posebno obrazovani ljudi su najviše uživali u čitanju knjiga. Danas je toliko zabavnih sadržaja dostupno preko interneta. Brojni satelitski kanali donose svet u naš salon, mobilni telefon nosi svet sa nama u svakom našem pokretu. Sve je u svakom sektoru brzo i svi su zauzeti svojim poslovima. Sve liči na mašinu. Ali, vreme je ograničeno. Dakle, gde je vreme za čitanje knjige ili poezije? To uopšte nije dobro jer ljudsko biće nije materijalni objekat i njegov objekat nije samo telesni. On je u celini kombinacija telesnosti i duhovnosti koja ga čini duševnim ljudskim entitetom koji ima individualne, društvene, etičke, estetske, filozofske i tako dalje žive vrednosti, ali koje za čovečanstvo zapravo ne postoje. Modernisti su ignorisali ove ljudske vrednosti, pokušavali da sve materijalno objasne i formiraju i stvorili krizu. Ali, istina je da nam je modernizam obezbedio neke velike standarde poput slobode misli, liberalnosti, demokratije i naučne progresije itd. Dakle, da bi se ova kriza prevazišla, posebno za konstruisanje postmodernog doba, poezija treba da bude pozitivna analiza i vrednovanje modernizma uz dodatak onih svih vremena velikih duhovnih vrednosti koje je modernizam ignorisao. No, kako poezija može da odigra svoju ulogu, veliko je pitanje. U prethodno navedenoj situaciji, poezija mora imati progresiju u formiranju i prezentaciji da bi se takmičila sa svim drugim postojećim izvorima zabavnih objekata. Trebalo bi da se komponuje sa ljudskom prirodom, životnim stilom i živom filozofijom kroz obične ili korisno magične reči zajedno sa poetskim da ne bude skolastičnija ili komplikovanija što odvlači čitaoce. Poezija mora biti toliko živa i vitalna da može lako da pridobije i elektronske medije i digitalne čitaoce. Mislim da na ovaj način postmoderni pesnici mogu da odigraju svoju ulogu.

Koji su izvori Vaše inspiracije, da li se razlikuju od onih s početka Vaše književne karijere? 

Shikdar: Od detinjstva sam navikao da čitam. Nisam našao ništa što me je više oduševljavalo od čitanja knjiga, novina itd. U stvari, ništa me nije inspirisalo kao želja da saznam ono što je nepoznato. Zaista osećam da me je navika čitanja motivisala da uobličim svoje osećanje o stvarima i bićima koje sam iskusio. Ova navika me je upoznala sa književnošću i moj uvid je želeo da se pojavim sa estetskim osećajem umetničke kreativnosti. Ovaj uvid je u celini harmonična hemija filozofskih i estetskih iskustava koja se otkriva u formi poezije ili filozofije. U prirodi se ništa ne razlikuje, ali u obimu promene situacije razvija se i obogaćuje sa više zrelosti. Ovaj ishod je očigledno malo drugačiji od svog porekla. Ali nikada potpuno drugačiji od svoje prirode i prirodnog senzibiliteta. Od sveg srca sam zahvalan najvećem bangladeškom pesniku Al Mahmudu čija me poezija i sva druga kreativnost svaki put veoma motivišu. Njegov poetski pogled ili filozofija je potpuno paralelan sa mojim poetskim uvidom. On je jedini bengalski pesnik koji je mogao da prikaže Bangladeš kao celinu u prirodi, kulturi, istoriji, nasleđu i tradicionalnoj ljudskoj hemiji ukorenjenoj u njegovoj zemlji. U zaključku, ako moram da spomenem bilo koje ime ili ličnost kao svoju inspiraciju, definitivno to nije niko sem Al Mahmud.

Šta istinska poezija treba da izazove u čoveku?

Shikdar: Mislim da prava poezija treba da izazove u čoveku estetski osećaj koji je u prirodi osećaj i senzibilitet apsolutnog koji otkriva izgled i stvarnost prirodnih objekata kroz pronicljiv proces osećanja lepote i ta lepota je neizbežno povezana sa svim ljudskim dobrima koja imaju individualnu, društvenu, građansku i ljudsku vrednost, a koja su često konstruktivna za izgradnju civilizacije. To je istorijski dobro dokazano i poezija ne bi trebalo da ignoriše ove ljudske vrednosti kao egocentrično biće.

Poezija izaziva u čoveku estetski osećaj senzacije koji nije odbijanje ljudske privlačnosti, već bi trebalo da bude pozitivan aspekt života. Poezija je umetnost visoke klase. Osećaj za lepo je moto svih vrsta umetnosti. Ali prava lepota nikada nije refleks zala. Nastala je od apsoluta. Dakle, to je duševno. Stoga poezija izaziva duševno osećanje lepe radosti.

Ko su, po vašem mišljenju, najznačajniji pesnici savremenog sveta i zašto?

Shikdar: Na osnovu globalnog identiteta, povezanosti, popularnosti, ličnosti itd. najvažniji pesnici su Karlos Ugo Garido Čelen (Peru), Fransisko Azuela Espiniza (Meksiko), Džozef Spens stariji (SAD), Rahim Karim Karimov (Kirgistan), Bajram Redžepagić (Australija), Jernail S. Anand (Indija), Abdalah Gasmi (Tunis), Aziz Mountasir (Maroko), Ašraf Abul-Jazid Ašraf-Dali (Egipat), Abdukahor Kosimov (Tadžikistan), Eldar Akhadov (Azerbejdžan), Zlatan Demirović (SAD) i tako dalje. Oni dominiraju savremenim poetskim svetom, po mom mišljenju.

Vaši stihovi su prevedeni na mnoge jezike sveta, zastupljeni ste u mnogim značajnim svetskim antologijama, šta je to što Vaše stihove čini univerzalnim?

Mislim da je poezija umetnost, umetnost visoke klase i verujem u kvalitet, a ne kvantitet. Moja poezija je odraz toga, mislim. Tako da često dobijam školsku pažnju i podršku. Drugo, neki moji članci koji se odnose na filozofiju poezije objavljeni na nekim prestižnim sajtovima širom sveta učinili su me ličnošću poetskog učenjaka. Treće, moja poezija je izrazito filozofski zasnovana, a ne tradicionalno emotivna koja je pronicljivo oblikovana logičnim i duševnim nizom koji stvara estetski osećaj univerzalne istine i otkriva se kao integrisana duša poetskog kola koja snažno dodiruje čitaoce. To je moje posmatračko mišljenje. Možda, ispravno ili pogrešno, a vi možda imate neko drugačije.

Kako biste opisali književnu scenu u Bangladešu, da li se više čita poezija ili proza?  Organizuju li se međunarodni književni festivali, da li nadležne institucije finansijski podržavaju ovakve projekte?

Shikdar: Bangldeš je nezavisna država koja se graniči sa Indijom i oslobođena od Pakistana 1971. godine nakon devetomesečnog oslobodilačkog rata. Bengalski ili Bangla je naš nacionalni i maternji jezik. To je takođe maternji jezik indijskih država Zapadni Bengal, Tripura i još nekih delova. Bivša usklađena bengalska regija bila je poetska teritorija dobitnika Nobelove nagrade Rabindranata Tagorea, pobunjeničkog pesnika Kazija Nazrula Islama i pesnika prirode Džibananande Dasa. Toliko pesnika svetske klase se vidi u ovoj oblasti, ali nisu ostali u okvirima u kojima su stvarali, prevedeni su i objavljeni širom sveta. Mislim da bi bangladeškog pesnika Al Mahmuda trebalo prevesti i objaviti širom sveta da bi svet naučio koliko istinito i sa puno ljubavi pesnik može da prikaže svoje rođenje, rodnu zemlju, prirodu, kulturu, istoriju i ljudsku psihologiju, ljubav, romansu i stil života u celini. Ovde se čitaju i poezija i proza, a neke institucije organizuju i podržavaju međunarodne festivale. U Indiji se neki festivali svetske klase, samiti i književne konklave redovno organizuju uz podršku određenih  institucija.

Šta mislite koje su glavne prepreke razvoju civilizacije i pojedinca, s obzirom da imamo situaciju kada je čovečanstvo tehnološki napredovalo, a čini se da su empatija, razumevanje, ljubav samo reči u rečniku?

Shikdar: Kapitalizam je glavna prepreka razvoju civilizacije u modernom dobu kada je čovečanstvo unapredilo nauku i tehnologiju. Jer, kapitalizam motiviše kapitaliste da se više osnaže da kontrolišu sve ekonomske izvore i centre i primenjuju diplomatsku politiku u korist svojih kapitalističkih interesa, stvaraju sukobe ili ratove kako bi stvorili prostor za kontrolu nad drugima i proširili svoju trgovinu i eksploataciju svih malih. Kapital koji obezbeđuju instant zajam sa visokim profitom od spajanja. Oni donose zakon u svoju korist i kontrolišu sve institucije. Dakle, zakon poretka, obrazovna etika života, kulturni i književni pokreti itd., sve ide po njihovom receptu gde humanost, ljubav, mir itd. zapravo nisu ništa drugo do slogan ili samo reči u rečniku. Ali, treba imati na umu da socijalizam nije rešenje kapitalizma. Kao što stvara državni ili partijski kapitalizam u ime komunizma koji ruši demokratiju, liberalnost, slobodu misli, individualnost itd.. građanska i ljudska prava. I jedno i drugo je ekstremizam. U stvari, svetski poredak blagostanja obogaćen velikim ljudskim vrednostima može obnoviti ovu planetu, učiniti je živom i mestom gde vlada mir.

Kada čovek može da kaže da je ispunio misiju života na zemlji?

Shikdar: Ukratko, čovek je odgovorna kreacija na ovoj zemlji i ta odgovornost je da predstavlja Božanstvo u svom životu. Božanstvo je zajedničko za sve, nije posebno za bilo koji region, religiju, doktrinu itd. To znači ljudsko. Ako čovek može da razvije sebe sa svim od Boga darovanim potencijalima i da stvara za sebe zajedno sa čovečanstvom, on treba da bude zadovoljan ispunjenjem svoje životne misije.

O autoru

Shikdar Mohammed Kibriah, Bangladeš (1968, Silhet, Bangladeš) magistar filosofije, pesnik,pisac, esejista, kritičar, prevodilac, ambasador. Piše na dva jezika: bangla i engleskom. Globalni je promoter poezije, osnivač i predsednik  Poetry and Literature World Vision. Do sada je objavio 17 knjiga. Osam poezije, šest proznih i tri knjige priča. On je ambasador  književnosti,  ljubavi i humanosti kojeg su imenovali različiti književni, kulturni i poetski forumi aktivni širom sveta.

Njegovi radovi se često objavljuju u svetski poznatim štampanim i elektronskim časopisima, časopisima, novinama, veb stranicama, blogovima i antologije kao što su Atunis Galaxy, Taifas, Poetrizine, Bharat Vision, Pesnik, Polis, Pol, Grovth, Willwash,, Poets Unlimited, The Moment, Kenya Times, Al-Arabi, Agarid, The Asian, Cosmic poetry, Chinese Literature. Prodigy, Rainbow, Creative, Panama Poetico, Wordsmith Editorial i mnogim drugim.

Njegovi stihovi su štampani u svim značajnijim svetskim antologijama i prevedeni su na više od 40 jezika.

Laureat mnogih književnih nagrada u  Bangladešu i svetu.