Slovo za tebe (poezija)

Voleo bih majko moja mila

da je sva ova muka zbog tebe,

zbog tvojih želja i tvog zagrljaja;

Zbog svake suze koja se niz tvoje lice slila,

zbog svega što jesi

i što si za me bila;

Zbog tvog pogleda blagog što me nežno mije,

oprosti milosnice,

ipak, nije.

Ljudske su aveti majko navalile na mene,

njima poručujem:

Uspeo sam, pobedio sam sebe!

I sad možete da me hvalite,

kao ravnog sebi da me slavite;

Put od ovog crnog pa do sudnjeg dana

svojim rukama za mene da pravite;

Mogu da igram, da pevam, da plešem...

Ma, mogu sve što vam je po volji!

Ali, samo da znate:

Izgubio je bolji.

Izgubio je onaj što nije znao da slaže,

što kad vraga gleda istinu kaže.

Izgubio je sirotan,

čerečen bez krsta-

a sve zbog vere,

u neko novo sutra,

u nekog čistijeg sebe.

Nisu ga ubili majko,

sam je sebi dao sud.

U duši mek, u srcu vreo,

u glavi previše lud.

Starog više nema,

novi je sada tu;

Nađi ga kod prezrenih i kletih,

njima je sada najbolji drug.

A vi, braćo moja,

nerođena i neželjena,

zlom sudbinom na istoj zemlji nasađena:

Pevajte.

Pevajte! Zašto su vam glasovi pokisli i sneni,

pa dobili ste ono što ste hteli!?

Zbog života psa po vašoj volji,

otišo je čovek,

otišo je bolji.

Na tronu sa vama ostaje gori.

U mulj, u blato, u zaborav,

pao je bolji.

Ali, samo da znate:

I kad je padao,

padao je kao bolji.