Tamna je noć

Za razliku od mnogobrojnih snažnih i grandioznih vojničkih marševa i patriotskih pesama nastalih za vreme Drugog svetskog rata, koje je dugo vremena potom izvodio hor Crvene armije, pesma Tamna je noć predstavljala je onu drugu, emotivnu, stranu ruskog duha. Tiha, setna pesma, ubrzo po objavljivanju postala je hit u čitavoj Rusiji, čije granice nisu zaustavile očaravajuću melodiju da osvoji simpatije slušalaca širom sveta. Pesma je stigla i do Srbije, a ovo je kratka i zanimljiva priča o inspiraciji koju je podstakla na ovim prostorima.

Kompozitor Nikita Bogoslovski i tekstopisac Vladimir Agatov kreirali su pesmu za čuveni film Dva borca iz 1943. koji prikazuje odnos dvojice prijatelja, vojnika u odbrani Lenjingrada. Jedan od njih dvojice, u zatišju ratnih strahota, peva o ljubavi što je oseća prema svom detetu i ženi. Tog vojnika igra glumac i pevač Mark Bernes. On je pesmu nakon filma otpevao na ploči, kojoj je trebalo pedeset godina da stigne do gramofona našeg čuvenog dramskog pisca Aleksandra Popovića. Inspirisan zavodljivom melodijom koju je čuo na ploči, a isprovociran raspadom Jugoslavije, inflacijom, nestašicom osnovnih životnih namirnica, protestima, naš dramaturg piše dramu Tamna je noć, sa podnaslovom – Kad stihija zaošija. Političko je neizbežni segment interesovanja mnogih Popovićevih drama, koji nije mogao da ćuti ni kada su mu Golim otokom pretili, pa ni kada su ga sa Golog otoka pustili. Drama Tamna je noć sumorna je priča o odnosu dve porodice kad stihija jednog teškog vremena zaošija, kada krizno stanje podstakne destruktivno, iracionalno ponašanje, čija je žrtva sam čovek. Prema drami je kasnije snimljen istoimeni film u režiji Dragana Kresoje. Sumorna atmosfera filma trajno je zabeležila zamračenje jednog društva.

Aleksandar Popović je rukopis drame pokazao svom dugogodišnjem prijatelju, frontmenu Riblje Čorbe. Ispričao mu je sve o pesmi koja ga je nadahnula i predložio je muzičaru da napiše novi tekst za staru rusku melodiju. Umesto vojnika koji peva o ljubavi i smrti po rovovima Drugog svetskog rata, lirski subjekt je sada ogorčeni, pesimizmom savladani nesrećnik razrovarene zemlje. Stihovi ruske verzije ispunjeni žalom, ipak sadrže nadu i ljubav, koji ostavljaju optimistični prizvuk:

Verujem u tebe dušo najdraža moja

Ta vera od svih metaka u noći me branila.

S njom miran bejah pre smrtonosnog boja

Znam, ta ljubav u meni i s tobom je bila.

Srpska verzija pisana je takođe za vreme velike nedaće, u kojoj je nada ostala kao jedina uteha u strašnim okolnostima. Ti stihovi ne obraćaju se nikome konkretno, oni su vapaj poraženog čoveka koji ne zna kada će život krenuti nabolje:

Tamna je noć,

nebo tmurno i sumorno.
Nigde zvezde ni meseca.
Ja se osećam umorno.

Tamna je noć.

Ljudi uživaju u nadi,
da će sve biti bolje,
da neće crknuti od gladi.

Svi čekamo neke malo bolje dane.
Tamna je noć, zora nikako da svane.

Nit koja povezuje stvaranje te dve pesme jeste istina o uništenju koje podstiče kreaciju. A sam njihov sadržaj je svedočanstvo da se prilikom različitih užasa gaje istovetne nade o mirnom životu.

Ruska verzija u izvođenju Marka Bernesa

Srpska verzija benda Riblja Čorba

Andrej Čanji