Teksas

Jednog sparnog, avgustovskog dana, pre dvadesetak godina, postala sam Teksašanka. Iako tog dana, a ni mnogo kasnije, nisam sebe takvom  videla, činjenica je da se to dogodilo. Verovatno, negde između namćorskog negodovanja što Hjuston nije onakav kakav sam ja želela da on bude i otkrivanja da je to grad koji ima mnogo više da dā, od onoga što sam očekivala. Dolazeći iz jednog drugog velikog američkog grada, Čikaga, nisam ni razmišljala da će moj novi grad biti bitno drugačiji. Uskoro sam shvatila da je to isto kao kad bi se očekivalo da između dva velika evropska grada nema neke posebne razlike. Dablin ili Rim - što ne bi bili slični?!

S obzirom da sam i pre selidbe bila u Teksasu, pa i u samom Hjustonu, imala sam ipak neku predstavu. Ali, tu je i ono pitanje - koliko posetilac, turista, zapravo shvati i stvarno vidi grad u koji je došao?

Nisu mi se svidele poluprazne ulice - bio je avgust, u suptropskom regionu, pa je to bilo razumljivo, zbog visoke temperature i jakog sunca. Geografska širina od 29*, znači, kao u Marakešu ili Kalkuti! Nisu imali ni bašte u kafićima i restoranima. Jos jedan minus! Ali, to se sve promenilo, čim smo zašli u drugu polovinu oktobra i pitomije dane. Ono što mi se odmah veoma svidelo je blizina mora - Hjuston je, praktično, na obali Meksičkog zaliva. Meni, kao mediteranofilu (preciznije, ja sam mediteranomanijak!), to mnogo znači. U mom dvorištu palme njišu grane, zru limuni i pomorandže, smokve, cvetaju lijanderi, miriši ruzmarin. Suncobran je uvek otvoren i sve to mi stvara osećaj neprekidnog godišnjeg odmora. Za hedonistu, pravo mesto!

Teksas je velika država, po površini, kao Japan i Nemačka zajedno, a po broju stanovnika, 27 miliona, kao Australija, Hrvatska i Slovenija, sve skupa. Velika teritorija, puno ljudi, velike razlike - od močvara, preko obalskog dela, pitomih brda i prerije, do planina i pustinje. Interesantno je da mnogi zamišljaju Teksas kao pustinju, mada je samo 10% teritorije pustinjsko. Uzevši u obzir da ima 10 klimatskih i 11 ekoloških regiona, predeli na koje nailazimo, idući sa istoka ka zapadu ili sa severa na jug, su različiti. Kod mene, u Hjustonu, sve buja, sve je zeleno i procvetalo, gotovo svih 365 dana u godini.

Kad imamo u vidu ovako veliko prostranstvo i veliku populaciju, shvatićemo koliko je teško naći neki zajednički imenitelj i govoriti o Teksaškoj kulturi. Mada, naravno, postoji jedinstvena i specifična kultura Teksasa, koja podrazumeva naglašen individualizam, spremnost na velike poduhvate i velike gestove, izražen patriotizam, ponos na nasleđe i prošlost, jednostavnost i otvorenost. I pre svega, prijateljski stav: Teksas je i dobio ime od reči Kado Indijanaca - ,,tejas", što znaci, prijatelj. ,,Sve je veće u Teksasu", je parola koja se često čuje. Velika zemlja, veliki ljudi, veliko srce, a ne samo big oil, big money, big breasts (Jane Mansfield), big hair (Farrah Fawcett)...No, ništa nije tipičnije za Teksas od ideje i slike kauboja. Bilo da je to Džon Vejn u ulozi kauboja sa Divljeg zapada ili Marlboro man, muževan i robustan kauboj, preplanulog lica, sa velikim kaubojskim šeširom. I to je u popularnoj kulturi, ne samo teksaška, nego univerzalno američka ikona, poznata širom sveta kao oličenje "amerikanstva".

Teksaška kultura, koja je spoj dveju kultura, Anglo i Hispano, začeta je u doba Republike Teksas, koja je postojala od 1836. Do 1846.god. Poznata jos pod nadimkom The Lone Star State, sa zastavom na kojoj je - jedna zvezda. I to je i danas jedina država koja ima pravo da se njena zastava vijori na istoj visini kao i nacionalna.

Kada je reč o tom delu teksaške istorije, interesantna je uloga našeg čoveka, Đorđa Šagica (kasnije, Džordža Fišera), koji je 1813.god. napustio Karlovačku bogosloviju, da bi se pridružio ustanicima, za vreme Prvog srpskog ustanka. Sledeće godine je otišao u Ameriku, pa zatim, u Meksiko. Imao je nadimak ,,čovek sa osam života", bio je na visokim položajima: direktor carine u Galvestonu, velikoj luci, na domak Hjustona, kratko vreme čak i gradonačelnik Hjustona, blizak prijatelj sa svim istaknutim ličnostima tog vremena, izdavač, prevodilac, sudija, konzul SAD u Grčkoj. Četiri puta se ženio i umro 1873.u San Francisku. Lokalne novine su objavile vest o njegovoj smrti na naslovnoj strani. Vladislav Bajac je 2001. god. objavio roman “Begstvo od biografije", koji je inspirisan Šagicevim burnim životom. U vezi sa tim, ove godine se obeležavalo 200 godina od zvaničnog dolaska Srba u Ameriku.

Kultura kauboja ima duboke istorijske korene, koji vuku svoje poreklo iz Španije, preko doseljenika koji su među prvima nastanili predele današnjeg Teksasa. Rec „cowboy" se prvi put pojavila u engleskom jeziku 1725. god. poreklom od prevoda španske reci, vaquero, što znaci, onaj koji se brine o kravama (vaca - cow, krava). Posle građanskog rata, bivši vojnici, sa obe strane, su se prihvatili stočarstva i na taj način postali kauboji. Interesantno je da su se među kaubojima našli pripadnici različitih rasa i etnickih grupa. Oko 15-25% su bili pripadnici crne rase, oko 15% su bili Meksikanci, a bilo je i Indijanaca koji su bili - kauboji. Indian cowboy, koliko god da zvuči kao oksimoron, je realnost.

Tokom vremena, kauboji su razvili svoju autentičnu kulturu, koja je bila mešavina Viktorijanskih i pionirskih vrednosti i koja je predstavljala način života - težak rad, spavanje na otvorenom, uz vatru , kretanje od ranča do ranča, višečasovno jahanje na konju, kao i neprekidnu borbu sa prirodom i Indijanskim plemenima. Kao zaštitne znake kauboja, pored velikog šešira i čizama sa mamuzama, sigurno treba pomenuti i laso, kao i sedlo.

U prvoj polovini dvadesetog veka, filmska industrija je započela popularizaciju kaubojskih filmova, što je doprinelo stereotipizaciji lika kauboja, kako pozitivnoj, tako i negativnoj.

Današnji kauboji su daleko od starih definicija, mada se ideja o spoljnim  atributima kauboja donekle zadržala. Izraz ,,dragstore cowboy", ozančava pozera, koji samo nosi odeću kauboja, ali se ne bavi stočarstvom, koje je suština pojma kauboj.

Savremeni Teksas i njegovu kulturu smo imali prilike da vidimo u popularnim filmovima - Div, sa Džejms Dinom i Elizabet Tejlor, Gradski kauboj, sa Džonom Travoltom, Paris, Teksas, Vima Vendersa, sa Nastasjom Kinski, Poslednja bioskopska predstava, Pitera Bogdanovića, sa Sibil Šepard, Nema zemlje za starce, braće Koen, sa Havierom Bardemom, po romanu Kormaka Mek Kartija i mnogim drugim.

Moderno vreme donelo je novi imidž Teksasa, koji je popularisan više preko NASE, jake ekonomije, naftne industrije, moderne tehnologije, biomedicinskih nauka, ali i preko umetnosti - prvenstveno filmske i muzičke. Pored toga što je Hjuston energetski glavni grad sveta, što ima najveci medicinski centar na svetu, sa sto hiljada zaposlenih, Ostin, glavni grad Teksasa, je recimo, već decenijama svetska prestonica žive muzike. Ni jedan drugi grad na svetu nema toliki broj mesta po glavi stanovnika, na kojima se izvodi živa muzika. U Ostinu su započete mnoge muzičke, ali i filmske karijere. Od Vili Nelsona, preko Dženis Džoplin do Nore Džons. Od Džejn Mensfild, preko Rene Zelveger i Metju Makonaheja do Vesa Andersona. Lista teksaških umetnika je dugačka, od davnije prošlosti do današnjih dana: Skot Džoplin, Ti Bon Voker, Led Beli, ZZ Top, Edgar i Džoni Vinter, Stivi Rej Von, Badi Holi, Ti Bon Barnet, Bijonse...

Teksas je svestan imidža koji ima, a koji nepravedno nosi. Danas konzervativni elementi i dalje preovladavaju, ali do pre par decenija, to je bila pretežno demokratska država. Setimo se Lindona Džonsona. Stvari se menjaju i vratiće se na staro. Ponešto je vec vidno. Recimo, gradonačelnica Hjustona, Anis Parker, je prvi gej gradonačelnik jednog velikog grada u Americi. Veoma omiljena i ponovo izabrana, posle prvog mandata. Na to smo ponosni, kao i na cinjenicu da je Hjuston grad #1 po etnickoj raznovrsnosti, ispred Njujorka I drugih velikih gradova.

Ostin je grad velikih festivala, muzičkih i filmskih, SXSW, ACL, sedište kompjuterske firme Dell, grad ekscentrika, čija je parola "Čuvajte Ostin uvrnutim", grad velike prirodne lepote, grad mladosti, progresa, liberalnih ideja. Ono sto je krajem šezdesetih bio San Francisko, sada je već odavno to postao Ostin.

San Antonio je jedan od najvećih američkih gradova, poznat po bogatoj istoriji, Alamu, Dejvi Kroketu, Stivenu Ostinu, Semu Hjustonu i drugim velikanima američke istorije. Interesantno je to, što je San Antonio jedini veliki američki grad, u kome preovladava hispano stanovništvo i gde je španski zastupljeniji od engleskog jezika.

Teksašku kulturu reprezentuju mnogobrojni muzeji, bogati i spektakularni - Blanton muzej u Ostinu, Muzej lepe umetnosti u Hjustonu, Menil kolekcija, Muzej umetnosti u Dalasu, Fort Vortu, San Antoniu, Marfi i mnogi drugi.

Što se kauboja tiče, oni se danas mogu videti po manjim mestima i barovima sa kantri muzikom, gde je Bob Vils ,,jos uvek kralj", kako kaže čuvena pesma Vejlona Dženingsa.Tu kauboji i njihove devojke, sa širokim suknjama i belim ili crvenim kaubojskim čizmicama, igraju lajn dens (line dance) ili ''dva koraka" (two steps). Jednom godišnje, u martu, ceo mesec je posvećen Hjustonskom Rodeu, koji je velika atrakcija i najveci svetski sajam stoke i kaubojskih vestina. Ove godine, rodeo je posetilo preko 2.5 miliona posetilaca, prezentirane su raznovrsne kaubojske veštine, a u muzičkom programu učestvuju velike zvezde, poput Boba Dilana, ZZ Top, Bon Džovija, Tejlor Svift, Kit Urbana, Dzona Ledženda i dr. Svojevremeno je nastupao i Elvis Prisli (koji se, zapravo, prezivao, Presli). Uz to, Rodeo je i veliki festival hrane, prvenstveno teks-meks, mešavine meksičke i teksaške hrane - roštilj, začinjena jela, kobasice, rebra, takos itd. U martu, kauboji stignu karavanima iz kaubojskih država - Vajominga, Kolorada, Oklahome, Nju Meksika, Arizone, koji nas, pored naših lokalnih, teksaških, svojim prisustvom i umećima, podsete na davna vremena, istoriju i tradiciju. Samo, ti novi, urbani kauboji, više liče na Džona Travoltu, nego na starog, dobrog Džon Vejna.

Vera Vujičić