Mamurna noć
- Da li znaš u opšte zašto si priveden? Kako bi bilo da kreneš od početka sa pričom. – Reče mi strogim tonom neki stariji policajac dok me je držao vezanog u stanici.
- Naravno, ovako idu događaji, barem ono čega se sećam. – Odgovorih smešući se, zašta sam momentalno dobio šamar.
Sinoć sam bio sa društvom u nekom pabu, normalno svi se živi olešili od pića. Oko 5 sati izjutra, već vidno odvaljen od života vraćam se kući. Ulazim u kuću, saplićem se od neke svari i padam na pod, ustajem, padam, al’ na kraju uspevam da odem na sprat. Na brzaka se svlačim, bacam odeću u wc šolju, ne znam zašto sam to uradio, al’ ajde, pijana budala. Posle kraće pauze, shvatio sam gde se nalazi krevet i normalno mašim ga i opet se nalazim na podu. Po peti put ustajem, uspešno ulazim u krevet i glavom udaram u zid. Već vidno iznerviran, pokrivam se ćebetom i zatvaram oči. Nije prošlo ni dva minuta, muka! Ustajem tako ja, normalno, tras od pod. Trčim do onog wc –a , al’ je neka budala stavila stvari u vc šolju pa trčim ka kadi. Tu sam se na kraju naslonio i napokon u neopisivom blaženstvu zaspah. Prođe brzih 2 sata kao da su u pitanju 2 minute, kad me probudi sirena. Šta je sada koji đavo, nije valjda da nas ona goveda sa zapada opet bombarduju? Kad zvoni telefon. Gde sam ga sad ostavio da mi je znati? Ustajem, i strovaljujem se u sopstvenu kadu. Nekim čudom, u njoj nalazim telefon na koji se javljam. „Halo, ko je“? Kad ono ortaci nastavili žurku u vatrogasnoj stanici, nisu ni išli kući. Ajme kad ih tad nisam oterao u tri lepe. Bacam telefon u wc šolju, sva sreća pa je bila odeća u njoj pa je ostao čitav. Ustajem iz kade, saplićem se od prag zbog koje se opet nalazim na podu. Teram samog sebe u tri lepe i ustajem. Kad sam pogodio vrata sobe, seo sam na stolicu. Pogledao sam u kompjuter sa čuđenjem, zato što je bio nov. Tada sam shvatio jednu groznu činjenicu. Pa ja sam ušao u pogrešnu kuću. Shvativši to, ustao sam brzo, kad pljas nešto po glavi.
- To je bilo svega čega se sećam, završio sam u hitnoj. Tamo ste me vi pokupili. – Rekoh držeći se za glavu.
- Mali, sve ja to razumem, al kako si baš našao u moju kuću da uđeš, od svih kuća, ti si došao na drugi kraj naselja i ušao u moju kuću! – Dreknu iznervirano policajac.
- Tako mi i treba kad svima pričam da sam dobio keš na lutriji. – Rekoh sebi u bradu.
- U tom slučaju, sad ćemo mi lepo nešto da se dogovorimo da svi budu zadovoljni. – Reče mi policajac uz podli osmeh.
Đorđe Grmuša