Pogled u krošnju

Rođena u Beogradu 1998. godine. Student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, trenutno druga godina osnovnih akademskih studija na odseku grafika i knjiga. Serija crteža, slika, digitalnih slika i ilustracija, ukazuje na širok raspon njenih interesovanja i potrebu za likovnim istraživanjima koja su rezultirala prepoznavanjem grafičkog izraza kao kreativnog pravca, mnogo govori o umetnici kao delimično formiranom umetniku, koji i dalje pronalazi svoj put. Njen takozvani “rukopis” i ’’manir” kojim stvara takođe prenosi i njen pogled na život. Energičan, nerazuzdan, histeričan, pa čak malo i agresivan način sa velikim mnoštvom linija koje stvaraju neku prepoznatljivu formu svim gledaocima, opet je način da omogući ljudima da oni sami nešto zaključe iz toga, bilo to vezano za nju lično ili za njih, to prepušta mašti na volju.

Nađa Pijović

Kao da ima neku opsesivnost, što se tiše ljudske forme i gestikulacije, pokreta ruku, nogu, glave, izvijanje celokupnog tela, kao i količina i svrha mišića u ljudskom telu i skeleta, kao da hoće sve da zna i šta nas to osposobljava da funkcionišemo u nekim bazičnim svakodnevnim stvarima. Toliko je fascinirana grafikom koja je inače veoma zahtevna disciplina, koja traži vašu strpljivost, zahteva vašu kompletnu pažnju i ljubav prema njoj da bi mogli sve to da istrpite i na kraju se oduševite rezultatima kada završite proces. Tako je i sa životom, na kraju krajeva. 

Dosta se igra i unervozi kada radi, kao dete kada gleda u drveće i krošnje kako se njišu na vetru u nekom prolećnom danu i uživa, jer ništa drugo sem njega i te krošnje ne postoji na svetu, ali kada se završi taj prelepi trenutak prisutnosti, vraća se svakodnevnom životu iz kojeg želi da pobegne, pa makar i na kratko.

Kolorit koji se proteže u svim njenim radovima, bi mogao da se opiše kao dosta taman i zadovoljavajuće estetički mračan. Dok stvara, ona razmišlja kako u ovom svetu uspeti, kako postati bolji, prepoznatljiv, autentičan, inovativan i ovom društvu svojim delima ukazati na nedostatak moralnih vrednosti. Veruje je da je na dobrom putu i da će nastaviti svoju veštinu u nekom daljem ekspresionističkom stilu ka kojem teži.

Njena poruka je da se treba prepustiti i uživati u trenutku koji sada, šta god to bilo, prija. Taj predivan trenutak je njoj anatomski crtež, grafika i slikanje.