Umetnost

"...Sirovo srce koje je prevremeno počelo da razmišlja o smrti, a koje se lakoverno uz zvuke obične gitare otvaralo za ljubavi..."

U ušima zvone reči.

Bilo koju slavinu da odvrne, umesto guste, dugogodišnjim zrenjem oplemenjene sadržine stečenog saznanja, potekla bi mutna, razvodnjena tekućina napabirčenih činjenica, izazivajući stid i gađenje u piščevoj napaćenoj duši.

Nedelja. Zaranjam još jednom, poljubivši je mislima u vodi i vraćam se ka obali, psima.

Jedino je umetniku dozvoljeno da zamišlja svet bez uticaja ozbiljnosti. Njemu je data mogućnost da u skrivenim predmetima otkrije svetlost; da nagovesti umesnost sveta bez obzira na patnju; da ponovo dečjim osmehom uspostavi jedinu iluziju koja je potrebna čoveku, volju za životom.

"... Ah, užasni svete! Zar te nisam dostojan? Ja garantujem, garantujem, da bi me svaki čovek na svetu znao, samo kad bi mi život pružio tu jednu priliku! ..."

Ars longa, vita brevis

"...Vidite, mali iskompleksirani ljudovi žive u zabludi do smrti, lažu se u objektivu koji drži njegova vlastita ruka, s tisuću lažnih osmjehnutih poza misli da svijet zavarava..."

To smo mi, poslednji i najvažniji. Da bih to nazvala srećom, moralo bi nešto da se okrnji, a ja sumnjam u tu mogućnost... Zato nas zovem slobodom, tišinom, zahvalnošću, suštinom. Večni krug naših ponavljanja uvek je ljubavničko igranje, uvek je uvećanje, bujanje, rasprostiranje i dimenzija više...

Jelena Gavrilović