Znanje je moć
Čim sam se rodio, odmah sam se pokajao. Mada sam plakao, batrgao se nogicama i ručicama, niko nije obraćao pažnju na to... Žena u belom je vodom sprala sa mene sve što me je vezivalo za devetomesečnu sigurnost, koju sam ponovo osetio kada me je spustila na tople grudi, koje su disale istim ritmom kao i ja. Ponovo sam bio na sigurnom. Samo što sam došao do daha, žena u belom me je stavila na hladan sto i čvrsto uvila u pelene. Opet suze i plač, ali više nisam mogao da se batrgam, ni ručicama ni nogicama. Postao sam rob žene u belom, koja mi se, iz meni nepoznatog razloga, nežno osmehivala, dok me je ponovo spuštala na majčine tople grudi, gde sam osetio blaženstvo. Nešto meko i toplo zatvorilo mi je usta, pa sam osetio tečnost koja je značila život. Majčino mleko! Uživao sam!
U prvoj godini života imao sam sve što mi je trebalo! Samo sam jeo, srao i spavao, ali... Samo što sam se navikao na takav život, majka je prestala da me doji! Gurnula mi je flašicu u usta i posadila me na nošu; počelo je odvikavanje od rano stečenih navika. Samo što su me disciplinovali, stigle su i nove obaveze. Na meni su se vežbali svi, babe, dede, tetke, strine, sva rodbina je davala svoj mali doprinos u mom vaspitavanju, ali ni prašnjava ulica nije zaostajala. Svakodnevno druženje sa drugom decom bilo mi je najbolja priprema za polazak u školu! Kosa, tanka, uspravna, debela, počelo je moje opismenjavanje, sricanje slova i povezivanje slova u reči. Učio sam ono što će mi trebati celoga života, ali me je čekalo i ono što mi nikada neće trebati.
Uz neophodno, došlo je i površno, suvoparno znanje, koje mi je, stvarajući pogrešnu predstavu o životu, više smetalo nego pomagalo. Iza površnog znanja krilo se pravo neznanje, ono što se učilo bez pogovora, po navici, i što nikada niko nije proveravao! U školi smo postajali robovi utopističke ideologije, selektivne istorije, raznih sumnjivih teorija, koje su bile u suprotnosti sa istinom, sa pravim znanjem, pa je neznanje izbilo u prvi plan! U zameni teza, znanja i neznanja, laži i istine, prolazile su godine, pa se neznanje odomaćilo u našem društvu, postalo je nova ideologija u kojoj su neznalice znale sve! Polako sam se navikavao na sistem koji je odgovarao mudrolozima, klimačima glavom, foteljašima, kojima je najbolja preporuka bila partijska knjižica! Dok su „sveznalice“ mudro vladale državom, ja sam punio glavu formulama, teorijama, zakonima... I jednog dana sam u ruci držao diplomu, kao krucijalni dokaz da sam stekao najviše obrazovanje, ali...ne i posao! Posle nekoliko godina nadanja, razočarano sam stavio diplomu u vitrinu i nikada je više nisam uzeo u ruke.
Godine su prolazile, a ja sam sve više osećao da mi je diploma samo svedok izgubljenog vremena na fakultetu! Dokaz upornosti, a ne znanja! Postao sam najbolji pravnik među taksistima i najbolji taksista među pravnicima, ali i predmet podsmeha. Sažaljevali su me polupismeni, nepismeni, znani i neznani, ljudi bez dana škole su shvatili bezvrednost moje diplome. I bili su u pravu. Moja diploma je bila samo potvrda da sam nešto znao u određenom trenutku! Ništa više! Kada čovek misli da sve zna, zna manje od onog koji ne zna ništa! Ali, život me je naučio ono šta nisam naučio u školi, jer znanje je kosmička energija koja nas okružuje! Neko ga pronađe u tišini, u molitvi Bogu, neko u letu ptica, neko u talasima reka, u sjaju punog meseca, a ja u nekoliko desetina hiljada kilometara razmišljanja! Ako znaš da slušaš, od svakog čoveka ćeš čuti nešto pametno. U razgovoru sa ljudima stekao sam veštinu da razlikujem znanje od neznanja, istinu od laži, čoveka od nečoveka, dobro od zla! Shvatio sam da se učenje ipak isplati. Ne zbog diplome, roditelja ili plate, već zbog sebe, zbog nasušne potrebe da razvijemo svoje razumno, duhovno, emocionalno, religijsko biće! Shvatio sam da je znanje temelj ličnosti, temelj društva, ali i najmoćnije oružje protiv bitangi koje vladaju svetom!
Bratislav Rosandić