Kultura i umetnost

To je jedna sudbina lišća koje padne sa grana na zemlju, asfalt, blato ili prašinu.

„Neizrečeno...“, učini mu se da začu reč i glas, ali oko njega nikoga nije bilo...

Mislim da ne nosi donji veš, ali kako to da proverim kad je iza nas pijana seljačina na traktoru.

Ništa joj nije bilo jasno. On nije znao da je trudna, nikako nije mogao znati.

Sada su to samo ostaci te davne prošlosti, smeha, muzike i dečije graje više nema...

Od bola je nestajao pred njenim očima. Gubio se u ničemu.

Nije nikada ni pomišljao da je laganje tako jednostavno.

„Čuvaj se, malena. Zovi kad stigneš.“ Prošaptao je u njen šal i okrenuo glavu da ne vidi kako mu drhti brada.

Dolazili su kroz svetlost, dolazili I zaposedali tela prolaznika, studenata, kolega.

Stara poslovica kaže:“Bog je na nebu, na zemlji kum!“