Ali violinu nisam ispuštao iz ruku. I usnio sam čudesan san.
Ako hoćeš pomozi mi, podrži me u tome, ja sam to čvrsto rešio.
Moje su rane manje od tvojih, ali osećamo istu bol.
A onda da uveče, onako golem, stojim ispod zvezda, dok mi mesec obasjava stablo.
“Slušaj ti, mala, nemoj da se svađamo ti i ja!”
Pomislio je da možda sreća i stanuje tu, da je samo nije prepoznao ili...
Imaš li još koji komad drveta od tog jasena, da ti je u radionici? Ako imaš, idi i od tog drveta načini violinu.
Zamahnuo je snažno motkom iznad glave i udario jagnje koje se srušilo na zemlju.
A dan pre toga sam zastao da pogledam ljude...
Ne bi hteo da te delim s drugima, a za sebe ne mogu da te imam.