Kultura i umetnost

Životinje koje lovim su one koje remete balans kruga života, a ja sam čuvar reda isto koliko sam i hranitelj nejakih.

Gledaš je i želiš. Ne vjeruješ joj. Ne vjeruje ti.

Stajala sam sa otvorenim ustima i ukočenim pogledom.

Postoji trenutak koji je večnost između, trenutak koji je sam treptaj, a čini se kao večnost.

U amanet ostavila bih ti reči i dela, od njih se grade najlepše kuće i najtvrđi bedemi zamaka nebeskih.

Devojka za šankom nervozno gleda na sat iznad ulaznih vrata i raspojasano društvo šofera koji su naručili još piva i nemaju nameru da idu...

Kočija je stala ispred njihovog ulaza kad je Srđan neprimetno mahnuo, da potvrdi da su oni.

Duboko na dnu rijeke koja se sporo kreće, ležim, nepomična.

Kakva radost, a dan je leteo, već se bližio sumrak i dečak primeti da kraj njega nema više balona…

„Miruj. Staviću ti obloge na glavu. Sledeći put nemoj njom u drvo, nije ono krivo.“