Kultura i umetnost

A dan pre toga sam zastao da pogledam ljude...

Ne bi hteo da te delim s drugima, a za sebe ne mogu da te imam.

Pričali su o svemu. On o svemu što je on znao, ona o svemu što će tek saznati.

Kako god pokušam da progovorim niz usne mi izvor otiče, a virovi u glavi kovitlaju još brže.

Dani su tekli ritmom ulaska i izlaska. Sa suncem, sa mesecom, samo u ritmu ljubavi, samo u tempu udaha usta na usta, dugo, kratko, dugo, dugo, kratko...

Presečena mačem, volja pala je na kolena i odvukla se u sopstveni kavez.

Te su tajne ostajale zauvek zakopane, među drvećem kojem su šumske vile udahnule život.

Deda Đura je stajao na prozoru i posmatrao momke iz komšiluka, koji su na igralištu igrali košarku. Prethodne večeri, ti isti momci su pravili veliku galamu, pili alkohol i dugo smetali komšijama. Neko iz komšiluka je zvao policiju, ali su oni, videvši ih da dolaze, pobegli. “Kako su dobri u košarci”- pomislio je.

Poznavao ih je sve, još od malih nogu..znao im je i roditelje, mahom, kao decu.”Dobra su to deca”- u sebi reče. Obukao se,obuo i sišao dole.

-Bojane!-viknuo je

-Ti I ne znaš zašto si ovde, zar ne? Čudo moje. Sada će sve biti u redu.

Nebojša Obrenović