Kultura i umetnost

Zašto sam tako nesavršena, ranjiva? Zašto toliko patim?

Pokušavao sam da kontrolišem sebe, pokušavao sam da obuzdam probuđenog dečaka u telu...

Prepoznao sam svoje lice u njenim zenicama i poželeo da se tu nastanim. Dozvolio sam da me zavede. Ponovo. Po ko zna koji put. Potraga za izgubljenim vremenom je jalova rabota, ali lepa dok traje.

-Oprostite, jako sam iznenađen. Kako ste saznali i našli me.

Nedeljnim popodnevima bake i deke dovodili su unučiće da se zaslade njome.

Sedimo, moje retko sećanje na momente ponosa,
I ja.

Lice joj je uokvireno vatrenim pramenovima. Sporadično iz kose viri jasenov list izjednačen sa bojama jeseni.

Još jedno tiho jutro, samo I pomalo usamljeno.

Košava se rastrčala po groblju. Čujem sveštenika i poneki glas prisutnih.

Odjednom, poželeo je da ispari, poput kapljica na vrelini...

Pages