Kultura i umetnost

Kiša pada iz neba i zemlje. Krupne teške kapi, pavši na beton, ne razlivaju se, već odskaču i vraćaju se pod njenu već mokru suknju. Noge joj šljapkaju u mokrim cipelama. Kišobran se ljulja i već je boli ruka od borbe sa vetrom. Zatvara ga i za par minuta od vrha glave, slivaju se neprekidni potočići i niz njen goli vrat, klize niz kičmu. Ide pognute glave, jer kada podigne lice, teške kapi je bolno udaraju po licu. Hladna jeza se pretvara u drhtavicu celog tela. Promrzla i mokra ulazi pravo u kupatilo i spušta mokru odeću na gomilu.

...uredno složene, izglancane limuzine, poneki opasan momak u crnom tu i tamo, blještava svetla i preglasna muzika, zavidljivi pogledi preko ruba podignutih čaša šampanjca i osmesi koliko botoks dozvoljava, vrhunski izbor namirnica za specijalni svečani jelovnik, red kiča, red sendviča...

Prezir je gospodar malih duša, onih nesposobnih da mrze, onih koje bi se rađe sakrile iza ove polumržnje, nego sami sebi priznali da su dovoljno veliki da se u njih useli gospodar mraka.

Kiša je pretila da poplavi malenu kuću na kraju preduge ulice. Padala je danima. Prebacivanja, nerazumevanje, propuštene prilike, istorija koja je isukala mačeve i pobunom rešila da promeni samu sebe.

„Prestao je tek kad je vidio krv na rukama i posteljini, pa ni tada, samo je na trenutak zastao i nastavio.“

Trebalo je samo odabrati pravu priču, dodati joj odgovarajuću fotografiju i ime stvarnog lika.

Sada je zadržala ruku u njegovoj i srce mu je zatreperilo od milja zbog bliskosti koju su emitovali njihovi prsti.

Ljudi u Zagrebu toliko imaju svojih problema da im je totalno nebitno ko je Srbin, ko Hrvat ili šta već. Ne kažem da nema budala kojima je to najbitnije, ali ja takve nisam sreo.Takve ne želim da sretnem ni u Beogradu, jednostavno sa takvima nemam dodirnih tačaka.

Ležao je na onoj livadi gde je prestao da postoji i postao neko drugi. Glava mu je počivala na njenom krilu. Nije gledao zvezde, gledao je svu tugu vasione u jednoj suzi koja joj kliznu niz obraz.

Da je neko pre dve hiljade godina rekao da će jednoga dana ljudi gledati događaje u svetu, udobno zavaljeni u svoju fotelju, bio bi proglašen ludim i verovatno bi mu bio pokazan put u istoriju. Napredni vizionari su po pravilu uvek bili izopšteni od savremenika, jer savremenici nisu imali takve nezamislive vizije. U mračnom srednjem veku, naprednjaci koji su tvrdili da je Zemlja okrugla, ili da će čovek jednoga dana leteti, završavali su u mučilištima inkvizicije, dok su srećniji bili pošteno isprebijani i proterani.

Pages